Данас су грађани Црне Горе, својом слободно израженом вољом, затворили једно поглавље у историји црногорског вишепартизма. Мило Ђукановић, човјек чија је владавина обиљежила једно доба, један идентитетски пројекат и животе барем једне генерације наших суграђана, послат је у политичку пензију
Данас су грађани Црне Горе, својом слободно израженом вољом, затворили једно поглавље у историји црногорског вишепартизма. Мило Ђукановић, човјек чија је владавина обиљежила једно доба, један идентитетски пројекат и животе барем једне генерације наших суграђана, послат је у политичку пензију – овога пута неповратно. Тиме је процес развлашћивања његовог режима, који је започео 30. августа 2020, доведен до краја.
Хаос коме смо свједочили у посљедње три године, хаос на свим фронтовима политичког и институционалног живота наше заједнице, био је одраз својеврсног интеррегнума у коме се црногорско друштво налазило од 2020. до данас – интеррегнума између аутократског ‘ђукановићевског‘ поретка који се урушио на изборима 2020, и једног новог поретка за чије су се конституисање тек данас стекли услови. Надајмо се да ће тај нови поредак, када се једном установи, бити слободнији и демократскији од пређашњег.
У ‘постђукановићевско’ доба улазимо као дубоко поларизовано друштво, које све више личи на конфедерацију отуђених скупина чије су вође свјесно поцијепале ону тканину заједничког идентитета која нас чини јединственом цјелином и која црногорској државности даје смисао и сврху. Држава иза које не стоји заједница која саму себе сматра једним јединственим ‘ми’ – таква држава нема будућност. Зато је питање изградње и снажења тог колективног црногорског ‘ми’, у најкраћем, питање опстанка црногорске државе у времену које слиједи и, као такво, суштински задатак политичке елите у овој новој ‘постђукановићевској’ Црној Гори.
Феђа Павловић
Извор: Фејсбук
