Лако је било бити „неприкосновени вођа“ док је надземље и подземље радило за Ђукановића. У подземљу се није много промијенило али је „горњи свијет“ преломио и окренуо леђа лажном цару. Било би зато поштено да Ђукановић изађе на изборе, да се кандидује и да о једном трошку размрсимо све. Двије године говорим да ће се овај циркус „двовлашћа и кохабитације“ завршити тек када Ђукановић буде поражен.
Учинио би нам услугу да се кандидује јер смо, очигледно, заборавили с ким треба да се такмичимо и ко је једини противник.
Дивна је то прилика да у првом кругу изађе највећи број људи на биралишта, и да гласају за своје кандидате, а у другом „сви за једнога“, да коначно почистимо по кући.
Ђукановићева кандидатура је једини гарант да ћемо ми престати да се бавимо међусобицама и једни другима сплићемо ноге. Дакле, лажни цар да стисне петљу и да се обрати народу којему је за три деценије остао дужан за три живота. Да причамо о Црној Гори, о новчаницима, рачунима, о достојанству, о прошлости и будућности, о капама и мапама под којима и кроз које нас је водио и подводио.
Горан Даниловић
Извор: Фејсбук
