Пише: Сања Томовић
Када на сцени запјевају без инструмената, у архаичном сазвуку секунде који је готово нестао из црногорске музичке праксе, јасно је да публика не гледа фолклорни декор већ озбиљан истраживачки и извођачки пројекат. Управо такав приступ његује женска пјевачка група „Ђуде“ из Колашина, која дјелује у оквиру КУД-а, „Мијат Машковић“ при ЈУ Центар за културу Колашин.
Овај ансамбл основао је 2015. године Давор Седларевић, са јасном идејом да равитализује традиционално женско a capella пјевање у његовом аутохтоном облику, какав је забиљежен на теренским снимцима.
За портал РТЦГ Седларевић говори о раду групе и младим извођачима које пјесмом оживљавају дух старих времена.
Како објашњава, идеја о формирању ансамбла настала је у тренутку када је архаично женско пјевање са секундом готово ишчезло из црногорске праксе, док су мушке пјевачке групе биле присутне на сцени.
„У тренутку када су мушке пјевачке групе већ постојале, архаично женско пјевање са секундом готово је нестајало у Црној Гори. На темељима јаке пјевачке секције плесног ансамбла најприје смо формирали експерименталну групу дјевојчица основношколског узраста, која је временом прерасла у више генерација извођача“, казао је Седларевић.
Рад ансамбла укључивао је теренска истраживања, сарадњу са етномузиколозима и посвећен рад на очувању изворног звука без поједностављених хармонизација и без матрица.
Резултати су, каже, врло брзо постали видљиви, посебно на међународној сцени.
Међу најзначајнијим признањима је титула „Најбоља европска прича о насљеђу“ , коју додјелјују Европска комисија, Савјет Европе и манифестација Дани европске баштине.
„Чланице често у шали кажу да су у Европску унију отишле прије Црне Горе“ , наводи Седларевић.
Ансамбл је вишеструко награђиван на неготинском ВЕФ -у, једном од најважнијих регионалних фестивала традиционалне музике, а забиљежио је и побједу у Пољској на међународном такмичењу посвећеном божићним пјесмама.
Посебно мјесто заузима наступ на фестивалу ТКБ у Висли-Пољска, једном од највећих свјетских фестивала фолклора, гдје је колашински КУД освојио Гран при, што се сматра једним од највећих успјеха савременог црногорског фолклоризма. Наступи су оцјењивани од стране међународних стручњака и без плејбек подршке.
„Сви наши наступи изводе се уживо. Када то није могуће, Ђуде једноставно не наступају“, наглашава Седларевић.
Чланице ансамбла више пута су гостовале на предавањима на Музичкој академији на Цетињу, а у свом раду посебно истичу сарадњу са покојном др Златом Марјановић.
Тренутно учествују и у међународном сценском пројекту словеначке композиторке Шилец “ Дара и Стана“ , који проблематизује судбине диригенткиње Даринке Матић Маровић и Стане Церовић, последње црногорске вирџине. Премијера је заказана за 21. и 22. март ове године у Марибору, док ће реприза бити изведена током љета на фестивалу Котор Арт.
Седларевић открива и занимљиву причу о имену ансамбла.
Назив „Ђуде“ настао је спонтано током једне пробе у Колашину, када су дјевојчице дошле обучене у шарене и дуге џемпере.
„Упитао сам их одакле им те шарене ђуде, а онда смо почели да причамо шта та ријеч значи код нас. Ђуда може бити горњи одјевни хаљетак, некада свечана блуза, која је ушла у употребу када је народна ношња почела да нестаје, али и дужи џемпер или хаљина“, објашњава Седларевић.
Та симболика, додаје, остала је трајна.
„Као што је ђуда преузела улогу народне ношње, тако и ово пјевање преузима простор заборављене традиције“, каже он.
Ансамбл има снажну подршку Центра за културу Колашин, док се дио активности финансира кроз наступе и радионице. Због великог интересовања планирано је и ширење ансамбла.
„У наредном периоду планирамо својеврсне подружнице у Подгорици, а могућа је и сарадња са Беранама и приморјем“, најављује Седларевић.
Први албум ансамбла , са шеснаест пјесама од митолошких до успаванки и тужбалица, недавно је објављен је на платформи Спотифy. За ову годину планирано је ново издање са млађим чланицама, засновано на материјалу прикупљеном током истраживања у оквиру Етно-кампа Колашин.
„Принцип остаје исти, проналажење ријетких пјесама и њихово извођење у њиховом изворном облику, уз развој нових генерација које ће тај звук наставити“, закључио је Седларевић.
Прича о “ Ђудама“ тако данас превазилази оквире једног ансамбла. Она показује да традиција није само наслеђе које се чува, већ жива умјетност која се, захваљујући новим генерацијама, поново враћа на сцену.
Извор: РТЦГ
