Radikalna desničarska partija „Braća Italije“ je pre godinu dana postala najjača politička snaga u Italiji. Šefica stranke Đorđa Meloni je od tada premijerka. Kakva je bila prva godina vlasti?
„Privatni život? Kakav privatni život?“, odgovorila je uz ironičan osmeh Đorđa Meloni (46) kada je poznati televizijski novinar Bruno Vespa pred kamerama pitao kako provodi svoje slobodno vreme.
Pre tačno godinu dana njena partija je pobedila na izborima, a mesec dana kasnije Meloni je postala premijerka. Ona je rekla da od tada ima vremena samo za one privatne stvari koje „moraju da se obave“.
Izgleda da je dužnost premijerke u vladi sastavljenoj od tri tvrde desničarske partije poprilično naporna. Meloni tvrdi da je taj posao nije promenio.
Ona je doduše u televizijskoj emisiji „Porta a Porta“ rekla i ovo: „Ne prođe ni dan da se ne zapitam, da li sam ista osoba kao ranije. Stalno se plašim da ne budem verna sebi, ali ostala sam takva.“
„Prilagođavam se“
Ona posle izborne pobede nije ponavljala radikalne parole iz predizborne kampanje. Pokušava da vodi politiku u zemlji prema strogo konzervativnoj slici porodice. I uglavnom nastavlja uspešnu ekonomsku politiku koju je vodio njen prethodnik Mario Dragi.
U Evropi se ponaša skoro umereno. Više nema oštre kritike Evropske unije. U ostatku sveta traži prijatelje i saveznike.
Radikalne tonove prepušta koalicionom partneru Mateu Salviniju iz partije desničarskih populista Lega kao i demohrišćanskom ministru spoljnih poslova Antoniju Tajaniju. On ide tragom preminulog šefa pokreta „Napred Italija“ Silvija Berluskonija.
„Imam jednu političku priču iza sebe, prilagođavam se stvarnosti koja se menja“, kaže Meloni. Ona dodaje da je odnos prema veštačkoj inteligenciji u potpunosti tema za desnicu.
Kaže i da joj u svakodnevnom radu u vladi ne smeta činjenica da se nalazi na čelu partije koja na svom grbu ima večni plamen sa Musolinijevog groba.
Pomirljiv stav prema Briselu
I njeni partneri u Evropi očito ignorišu tu činjenicu. Visoki činovnici Evropske unije iz Brisela kažu da su iznenađeni blagošću nastupa italijanske premijerke.
Kada je stupila na dužnost rekla je da želi da dosta toga promeni u Briselu i da ofanzivnije zastupa italijanske interese. U međuvremenu je izgleda razumela da bolje funkcioniše tišim tonom iza kulisa.
Prilikom susreta sa socijaldemokratskim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Rimu, rekla je predstavnicima medija da postoji saglasnost u svim bitnim poljima politike i da se traži programska saradnja. Šolc nije protivrečio.
I sa Ursulom fon der Lajen, demohrišćanskom predsednicom Evropske komisije, Đorđa Meloni je uspostavila dobar odnos.
Meloni je sklopila mir sa Evropom i zato što iz Brisela redovno stiže novac. Italija je jedan od najvećih primalaca iz fondova za obnovu posle pandemije – subvencije i krediti za Italiju iznose 190 milijardi evra. A kada su u julu iskrsle teškoće u isplati jedne rate, Ursula fon der Lajen je obećala da će da pomogne.
Težište – zaustavljanje migracija
Predsednica Evropske komisije i italijanska premijerka su pri nedavnoj poseti Lampeduzi pokazale da su na istoj strani u migracionoj politici – kontrola granica, manje dolazaka, bolja saradnja sa tranzitnim zemljama. Fon der Lajen jedino nije podržala ideju Đorđe Meloni da mornarica blokira obalu severne Afrike.
Njih dve su zajedno dva puta putovale u Tunis, kako bi kod predsednika Tunisa isposlovale sporazum o zadržavanju migranata. Meloni posvećuje veću pažnju severnoafričkom području i zaustavljanju migracije iz tog pravca:
„Sada moramo da se ozbiljno pozabavimo ovim. Zapad je predugo ignorisao Afriku“, rekla je Meloni na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Velika podrška, konzervativna politika prema porodici
Đorđa Meloni prema anketama uživa veliku podršku. Čak 53 odsto ispitanika su u avgustu bili zadovoljni njenim radom. Kancelar Šolc u Nemačkoj u isto vreme dobija 31 odsto pozitivnih ocena.
Meloni izaziva diskusije i povremene proteste izuzetno konzervativnim stavovima o porodici. Poput svog „dobrog prijatelja“, mađarskog premijera Orbana, Meloni smatra da se porodica sastoji od „oca, majke i deteta“.
Na „Demografskom skupu“ konzervativnih partija koji je održan sredinom septembra u Budimpešti, rekla je da je važno da se što više poveća natalitet da bi se spasla nacija.
Istopolni roditelji, surogat majčinstvo ili abortusi u takvom poimanju sveta nemaju šta da traže. Đorđa Melone ima moto: „Ja sam žena, Italijanka, majka i hrišćanka.“
Ona se u Budimpešti požalila da su u današnjoj kulturi te vrednosti izložene stalnim napadima. „To je opasno za naš identitet porodice i nacije. Bez identiteta smo samo alati, brojevi bez svesti. Braniti čovečanstvo znači braniti identitet.“
U Italiji se ta politika konkretizuje visokim izdacima za mlade porodice i decu. Roditeljska prava homoseksualnih parova se ograničavaju. Vlada namerava da donese još oštrije mere protiv maloletničkog kriminala, bežanja iz škole i roditelja koji se ne brinu od deci.
Na međunarodnom parketu
Šefovi država i vlada Evropske unije i grupe G7 osetili su olakšanje kada je Đorđa Meloni bezrezervno podržala ukrajinsku odbranu od Rusije. Njen dobar prijatelj Orban ima drugačiji stav.
Američki predsednik Džo Bajden je pohvalio stav italijanske premijerke, da se u Ukrajini brani i sloboda Evrope. „Nadam se da ćete biti dobri prema meni“, našalio se Bajden kada ga je Meloni posetila u Beloj kući.
Meloni se značajno nasmejala, jer je Bajden pre godinu dana njenu izbornu pobedu označio kao „opasnost za demokratiju“. „Sada smo prijatelji“, objavila je Meloni posle razgovora u četiri oka.
Izvor: dw
