Дјеца треба да буду фокусирана на знање, а не на оцјене, поручио је учитељ Саша Бакрач, наводећи да то сада није случај и да због тога не чуди што се вара на тестовима
Бакрач је, у подкасту „Родитељи питају“, који заједно реализују портал Родитељи.ме и агенција МИНА, казао да наставници, друштво и родитељи “пријете” оцјенама.
“И ствара се ненормалан притисак на ђака због некаквих захтјева и критеријума. Зашто се шверцује, да тако кажем, колоквијално на тестовима? Зато што се ради ради оцјене, зато што је оцјена приоритет, а не принцип “дај да видим колико ја знам и колико сам напредовао””, казао је Бакрач.
Он сматра да би важно било дјецу научити да данас буду макар пола процента бољи него што су билу јуче, умјесто усмјеравања на оцјене.
“Када би се фокусирали на напредовање на тај начин, схватили бисте на крају године да су 40, 50, 60 одсто бољи него што сте били на почетку”, појаснио је Бакрач.
Барач је учитељ у подгоричкој Основној школи “21.мај”, а након завршеног факултета у Никшићу прошао је напредне обуке у струци у земљама попут Финске и Естоније, чији су образовни системи међу најбољим у свијету.
Одговарајући на питање да ли би Црна Гора могла да усвоји неке моделе добре праксе за подизање квалитета образовања од Финске, он је казао да је убијеђен да би могла.
Према ријечима Бакрача, рјешење сваког проблема увијек је једноставно.
„Али ми имамо неки преумишљај да, ако је нешто страшно компликовано, и рјешење мора бити”, додао је Бакрач.
Како је навео, у Црној Гори није толико критичан проблем са писањем, колико је са читањем.
“Често му се дешава да му ученик каже – можете ли да ми објасните овај задатак? Када га питам је ли га прочитао, он/она одговара није. Када прочитају, јасно им је”, рекао је Бакрач.
Он је казао да постоји мали број неумјетничких текстова кроз које дјеца могу да вјежбају разумијевање прочитаног, да разумију поруку која им се шаље.
Финци су, како је навео, то препознали и повећали број часова матерњег језика.
„Ми у нашем образовном систему на нивоу седмице имамо пет часова матерњег, они седам, од којих два посвећена само читању и разумијевању прочитаног. Имамо проблем и са математиком, и четири часа седмично, а Финци шест”, додао је Бакрач.
Упоређујући систем оцјењивања у Црној Гори и Финској, Бакрач је казао да та скандинавска земља нема класичне оцјене, већ бројке које представљају проценат – четворка је 40 одсто усвојеног градива, десетка је 100 одсто.
Он је рекао да на крају деветог разлога у Финској нема свједочанства, већ се добија сертификат да је дијете завршило девет година школе.
“Систем је такав да ви не можете да паднете у њему. Они имају најнижи „дропоут рате“ на нивоу, ја мислим свијету, а у Европи дефинитивно. Они нијесу оптерећени школом, на начин на који смо ми оптерећени”, додао је Бакрач.
Говорећи о средњим школама, Бакрач је рекао да је ту ситуација другачија.
Он је казао да није тешко завршити средњу школу као што је гимназија, али јесте положити матурски испит.
“Кад се одлучујете да будете професионалац или стручњак, онда вам средња школа прави једну баријеру, филтер који овако каже: хоћете да будете доктор, треба петица из биологије, нијеси добио петицу из биологије, видимо се за пола године”, појаснио је Бакрач.
Он је додао да је принцип такав да се полаже матурски испит све док га ученик не положи и не научи.
Бакрач сматра да би Црна Гора требало да се концентрише на развијање емоционалне интелигенције код ђака, јер, како је навео, сви њени данашни проблеми и поларизације би могли бити ријешени тиме да се помогне дјеци да размију и уважавају једни друге.
Он је казао да би као обавезан предмет увео емпатију, који би се изучавао и током основне и средње школе, и то кроз садржај који већ постоји.
“Да постављамо ученике у положај да виде, да схвате да, иако они имају своје жеље, потребе, снове, идеје, планове, да то има и неко други и да туђи планови не угрожавају моје, нити ја смијем с мојим да угрозим некога другог”, прецизирао је Бакрач.
Према његовим ријечима, када из тог система изађу пунољетне особе које су емоционално интелигентне и окренуте према другом људском бићу, лако ће бити њиховој дјеци да уђу у такав систем.
МИНА
Извор: РТЦГ
