Чујемо свакодневно: друштвене вредности не постоје; опседнути смо собом због друштвених мрежа; људи су покваренији и агресивнији више него икад. Затрпани вестима о ратовима, оружаном насиљу, злочинима из мржње и обесправљености – чини нам се да сваки дан доноси нове доказе да човечанство тоне ка моралном суноврату. Али да ли је стварно тако?
Истраживање психолога Адама Мастројанија и Данијела Гилберта каже да је овакво гледиште моћна и упорна заблуда. Деценијама, када се од људи, широм света, тражи да упореде морал данашњице са моралом из прошлости, увек ће у великој већини изјавити да се морал погоршава. Али када је у анкетама постављано питање о тренутном стању морала, одговори учесника су остајали релативно стабилни током времена – што указује да је ова перцепција опадања лажна.
„Овај интензиван осећај који имамо да су све ове гадост које данас видимо нове – то је заблуда“, наглашава Мастројани, главни аутор рада, који је објављен у часопису Nature, преноси Вашингтон пост. „Чињеница да вам се чини да знате, није доказ да стварно знате (да је морал опао).“
Мастројани напомиње да њихов рад нема за циљ да негира веома реалне кризе са којима се данашње друштво суочава. „Рећи да ствари нису постале горе, не значи да су ствари добре“, додаје. Пре би се могло рећи да: „Имамо епидемију једне болести, а заборављамо претходну епидемију. Увек нам се чини да су данашњи догађаји јединствено лошији.“
Џон Дорис, професор филозофије на Универзитету Корнел, каже да „поздравља ову студију“, мада за њега налази нису изненађујући. „Један песник је давно рекао: ‘Свет стално пропада’.“
Ова илузија моралног пада, како је називају истраживачи, има трајни одјек. Пре две хиљаде година, римски историчар Ливије је оплакивао „потонуће темељних моралних начела“ које је донело „мрачну зору нашој данашњици“, пишу истраживачи. То је врста чежње за прошлошћу коју политичари покушавају да искористе током кампање – и врста међугенерацијске туге коју поједини чланови породице често заступају на породичним окупљањима.
Мастројани каже да га је то стално идеализовање прошлости страшно нервирало. „Читав живот сам слушао како се људи жале да ствари нису тако добре као што су некада биле“. Стално је слушао ствари као што су: „’Некада си могао ноћу да оставиш откључана врата. Некада сте могли да верујете политичарима’, али они често не могу да поткрепе те тврдње“, истиче психолог.
Како би проникао у овај начин резоновања, Мастројани је прегледао истраживања која су у последњих 70 година спровеле велике истраживаче агенције – укључујући Пју, Галуп и публикације као што су Економист и Вол стрит џурнал – који су анкетирали око 220.000 Американаца да ли и колико сматрају да се морал временом променио. На око 84 посто питања, већина Американаца је рекла да је морал опао. Одговори у истим анкетама спроведеним у 59 других земаља имали су сличне налазе, установили су аутори.
Па ипак, када је Мастројани анализирао друга питања из анкета спроведених од 1965. ди 2020. у којима је од четири и по милиона испитаника тражено да процене тренутни морал у друштву, њихови одговори су изгледали стабилно, врло мало поткрепљујући тезу да је морал на силазној путањи.
Аутори су такође тражили од својих испитаника да упореде садашњи морал са оним у прошлости и открили су да су увек ухваћени у исту замку. На перцепцију анкетирних су мали утицај имале политичка оријентација и године – конзервативци и старији људи су имали тенденцију да региструју више моралног пада – али либерални и млађи учесници су били на истој линији размишљања.
Иако постоји неколико могућих разлога за ову заблуду, претпоставља Мастројани, она може бити последица дубоко укорењених пристрасности. Студије су показале да људи предност дају негативним информацијама у садашњости, али с друге стране, негативни догађаји много лакше бледе из нашег сећања и дају прошлости ружичасти тон који недостаје садашњости, наводе аутори истраживања. Резултат је нека врста изобличења као у ретровизору: пут иза нас изгледа глаткији, а онај на коме се налазимо делује грубо и природно је да закључимо како смо вероватно негде погрешно скренули.
Последице овога могу бити значајне. Лијан Јанг, психолог на Бостонском колеџу, примећује да то како доживљавамо морал других утиче и на наша морална начела. „Ако мислим да морал људи око мене опада, онда би ме тај мој песимизам могао навести да снизим сопствене моралне стандарде“, напомиње Јангова. Мастројани и Гилберт наводе у раду да такви ставови могу навести људе да избегавају контакте са странцима и да не верују у њихове добре намере, што би „био чин који би само продубио заблуде.“
Занимљиво је, међутим, да су истраживачи пронашли начин да потенцијално умање ову заблуду, тако што су тражили од испитаника да оцене морална начела људи из свог блиског окружења.
„Сви су изоловали своја острва и говорили ‘људи на мом острву су добри, али сви око нас су све гори’“, наводи Мастројани. „Али и људи са тих других острва су имали исти одговор.“
Извор: Washington Post/RTS
