У преводу Вокија Ерцега, а у издању издавачке куће Imprimatur , у јулу је објављена књига Џејмса Џојса „Ђакомо Џојс“, за пишчевог живота необјављен рукопис, сачињен од 50 поетских фрагмената, настајао током Џојсовог боравка у Трсту, док је завршавао рад на „Портрету умјетника у младости” те почињао с радом на „Уликсу”. Ово издање стиже нам употпуњено предговором, коментарима и детаљним преводиочевим дневником.
„Ђакомо Џојс” исповеда љубав према једној од својих ученица у односу на коју је најчешће инфериоран: на склиском тлу приповести, приповедач склон иронији и сарказму, непрестано посрће (…) Међутим, што више (про)читавамо ову наизглед унисону „љубавну поему, студију о љубави”, еротско писмо упућено, не непознатом, већ пре тајанственом адресату, воајеристичка загледаност у свој предмет жудње све нам се више чини као поглед усмерен према огледалу сопственог старења и смртности, као сусрет са својим двојником, са одразом свога смртног лика из огледала – запрепашћеност воајера који, наједном, схвати да је и сам посматран – истиче преводилац Воки Ерцег у предговору овој књизи.
Џејмс Џојс (1882–1941), један од најутицајнијих ирских писаца и утемељивача модерне књижевности, рођен је и одрастао у Ирској, али је остатак живота провео на разним мјестима у Италији, Француској и Швајцарској. Међу његова најзначајнија дјела убрајају су пјесничке збирке „Kамерна музика” и „Pomes Penyeach”, збирка прича „Даблинци”, драма „Изгнаници”, те романи „Портрет умјетника у младости”, „Уликс” и „Финеганово бдијење”. Поједини сегменти из рукописа „Ђакомо Џојс” нашли су своје мјесто и у другим његовим дјелима.
Извор: 6yka.com
