Дијалошка трибина на тему „Чућете гласове о ратовима…“ одржана је у уторак, 17. октобра 2023. године, у Светогеоргијевском дому под Горицом
Отац Гојко Перовић, модератор трибине, представио је тему вечери, рекавши да ће говорити о злу у свијету које тренутно влада, а које је путем свих религијских објава и духовних увјерења најављено и пророковано и да овај свијет у злу лежи, али да су људи позвани да се против зла, сукоба, нетрпељивости и рата боре.
Његови гости били су Миодраг Лекић, дипломата и политичар и Џевдет Пепић, историчар и грађански активиста.
Господин Џевдет Пепић на почетку је говорио о томе како је рат највеће зло, иако се ратови дијеле на оправдане и неоправдане, али ниједан у суштини није добар: „Оно што стварно морамо да схватимо јесте да је свака жртва наша, била она украјинско дијете, руско, шпанско, америчко, палестинско, израелско, било чије.“
Казао је да су честа оправдавања ратова у име вјере и нације, али да се у њима увијек крије неки интерес, те да када би се поштовала религијска морална начела, ратова не би било: „Ја имам подоста година, али стварно нисам срео још ниједног вјерника, без обзира које је конфесије, да може да мрзи неког другог.“
Цитирао је палестинског пјесника који каже да не зна ко је крив за рат, али зна ко је платио цијену, односно да највећу цијену плаћају људи који никакве везе са ратом немају.
Истакао је да се миру веома тешко даје шанса: „Историја је једна велика учионица, али историја је велико зло. Увијек могу да извучем нешто што ми одговара и нешто што ми не одговара. Мислим да има више позитивних примјера, јер неко некога увијек спасава. Не заборавимо Шиндлерову листу.“
Господин Миодраг Лекић казао је да је рат константа у историји. Обратио је пажњу на терминологију која се користи како би се описао овај феномен, као и на врсте ратова. Подсјетио је на период Хладног рата, као и тријумфализам на почетку деведесетих када је констатован крај Хладног рата и пад Берлинског зида, те да би могао цијело вече да набраја који су ратови послије тога били.
Говорио је о злоупотреби демократије и феномену њеног „извоза“.
Објаснио је историјат настанка државе Израел, након периода од деветнаест вјекова који су Јевреји провели без државе, али са свијешћу о себи. Подвукао је чињеницу да су, према учењима и књигама, Мојсије, Исус и Мухамед, оснивачи три монотеистичке религије корачали Јерусалимом, што говори о томе колике су ту наслаге историје и културе.
Истакао је примјере Нелсона Менделе, као и Гандија и Нехруа, који су показали да се памећу, а не силом могу постићи резултати. Ипак, отпор је некад неминован.
Констатовао је да у израелско-палестинском сукобу потребан компромис, а за компромис је потребна храброст.
На крају је закључио да када се убијају људи, индивидуална судбина човјека је тако битна, али се обично покрива са народима и великим циљевима.
Отац Гојко захвалио је присутнима и најавио следећу трибину крајем октобра, када ће бити ријечи о сто шездесетој годишњици оснивања прве средње школе у нововјековној Црној Гори – Цетињске богословије.
Лазар Шћекић/mitropolija.com
