Period za nama obilovao žrtvovanjem svojih i suparničkih figura. Čekajući neki samo njima vidljiv rasplet brzo su potrošili dvoje Srba iz Vlade ali i dva konstituenta SNP i DNP koji svojim članovima teško mogu objasniti Memorandum i insistiranje na smjeni ljudi koji su simbol diskontinuiteta sa DPS obrascima ministarskog ponašanja. Mislim da bi se ovome mogla dodati i atmosfera koju je izazvalo usvajanje budžeta sa naglaskom na povećanje plata.
Polako izranjaju. Najprije SNP, pa DNP, pa na kraju i NSD! Sve ovo sa SNP-om je plod njihove zajednički pripremljene strate gije rušenja Vlade. Kost u grlu su im Demokrate, UCG i Prava CG, koje ih guraju u otvoren dil sa DPS-om.
Oni bi da to urade samo uz podršku 41 poslanika trenutne većine, jer bi time sakrili šta su dogovarili sa DPS-om. Ali, ako Demokrate ne budu pristale, a veliki je pritisak na njih, onda slijedi dogovorena strategija sa DPS-om. Pa, zar DPS i Konjević to uporno i javno ne ponavljaju? („Odustali smo od zahteva za ostavkom Vlade, jer su pojedini konstituenti vladajuće većine tražile još malo vremena“!? ) Doduše, ako sruše ovu, a ne izaberu novu Vladu, onda slijede dva scenarija. Jedan je, da se ne izabere nova Vlada, i da se ide na vanredne izbore.
Druga je, čega se najviše plašim, i što je realnije, manjinska vlada potpisnika Memoranduma, (biće ih još). Ćaki čeka k’o zapeta puška uz podršku DPS-a. Tu je jedina nada da Milo odbije da podnese ostavku na funkciju predsjednika DPS-a, što bi definitivno pokvarilo ovaj scenarij. Tada ni URA ne bi mogla da proguta udicu, jer uporno ponavljaju da sa OVAKVIM DPS-om, neće nikada praviti koaliciju. I tu im vjerujem, kao što nemam dilemu da bi sa DPS-om bez Mila, to bez trunke premišljanja uradili.
Eto do čega nas je dovelo spletkarenje DF-a!
Vladimir Mihailović
