Пише: Илија Бакић
Иако су били Титови пионири и омладинци неодољиво су их привлачиле „приче у сликама“ које су потицале из злог, капиталистичког света. Стрипу нису успели да науде ни партијски душебрижници; у јесен 1971. године на конгресу културне акције у Крагујевцу стрип је (уз осталу жуту штампу: рото-романе, разна забавна и еротско-порнографска издања) означен као „шунд“ (чак су, у силном полету, стрипови – спаљивани на ломачи!) и као такав додатно опорезован посебним законом који је ступио на снагу 1972. Примена закона довела је до гашења више стрип издања, нпр „Библиотеке Лале“, али је стрип ипак опстао јер је хранио дечачку машту и жељу за авантурама од Дивљег запада, преко дебелих мора којима крстаре гусари до бескраја свемира који крије свакојака чудеса и чудовишта. Јефтине свеске – цена је дуго била 1 динар – са шареним корицама, штампане на јефтином новинском папиру са лошим отиском, ишле су из руке у руку и одводиле дечаке (девојчице су углавном презирале стрипове као још једну дечачку залуђеност) у друге светове. Безбројне едиције су се појавјивале, трајале и гасиле доносећи мноштво узбудљивих прича. И чинило се да тај извор никада неће пресушити. Али, како народ искусно констатује „све што је лепо има крај“, време стриповског раја морало је да се заврши и тај крај се поклапао са крајем државе у којој су стрипови бујали.
После су дошле сушне године за стрип и донеле генерације које нису знале за стрипове на трафикама јер их тамо више одавно није било (од хиперинфлацијске 1993). Ниво клинци били су заведени новим чудесима – пре свих компјутерским игрицама. Онима који су памтили прошла времена преостало је да прелиставају стара издања – уколико су их сачували. Понешто од тих старих стрипова објављивано је касније у луксузним књигама али већина је и даље остала у свескама које гризе зуб времена. Зато је свако подсећање на та изгубљена блага хвале вредно и треба бити поменуто.
Елем, Удружење грађана фанови научне фантастике SCI&FI из Београда, чији су основачи и главни покретачи Светислав Филиповић-Филип и Тихомир Јовановић, међу бројним књигама, фанзинима и алманасима које публикује, објавило је и књигу „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ на 190 страница А4 формата која је права ризница за „искусне“ стрипољупце. Наиме, овде су сакупљени радови 14 углавном америчких стрип аутора који су на пољу научнофантастичног, фантази и хорор стрипа стварали у распону од пре II светског рада до краја 1970-тих, дакле у такозваном „Златном добу стрипа“ (пре II светског рата), па „Сребрном“ (1950-те) и „Бронзаном“ (1960-те); њихови стрипови су излазили у новинама и у популарним стрип магазинима и карактерише их простодушни оптимизам и лакоћа у третирању стандардних жанровских тема – у домену научне фантастике то је светла будућност, храбро освајања свемира и борба са ванземаљцима; фантази је китњасто-помпезан у сликању сукоба Добра и Зла док је хорор фокусиран на бизарно и злослутно у свим временима. Чест је хуморни одмак а експлозивно финале се подразумева, посебно у форми „панч лајна“ завршне реченице-сличице која потпуно мења дотадашња читаочева очекивања. Различита светска издања, од америчког „Крипи“ до енглеског „2000 а.д.“, објављивала су приче од 10-так табли па су се поједини аутори специјализовали за ову захтевну форму. У бившој Југославији мноштво тог материјала је објављено али без назнака аутора (сценариста, цртач) тако да читаоци нису знали чији радови су их забављали и одушевљавали. „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ исправља и ту неправду па сваки стрип прати исцрпна белешка о аутору/ауторима, њиховој каријери и публикацијама са којима су сарађивали.
Издање започиње епизодом првог научнофантастичног новинског стрипа „Бак Роџерс“ из 1929. који је прототип херојских космонаута и кога су „наследили“ бројни јунаци међу којима је најпознаитји Флаш Гордон, овде заступљен епизодом којој је аутор славни Ден Бери, наследник Флашовог ствараоца Алекса Рејмонда (Бери је представљен и кратким хорором „Крвавни мач“); Френк Брунер је, пак, аутор пародијске минијатуре „Смеш Гордон“. Стрип „Посета“ Јандока и Глута ефектно меша спаљивање вештица са посетом ванземаљаца. Права посластица је први стрип Макса и Бункера (твораца Алана Форда) из 1971. који је научнофантастичан и који је – одбијен од уредника! Ал Вилијамсон је представљен са три кратке свемирске авантуре у најбољој традицији „свемирске опере“ док је Вали Вуд представљен са три приче у распону од свемурске авантуре до урнебесних комедија. У научнофантастични сегмент је уврштена и сјајна причица „Cinema Histories“ изузетног (а нашег) Жељка Пахека. Хорор сегмент чине стрипови Томаса и Брунера по причи Роберта Хауарда односно две приче Рода Стерлинга из серијала „Зона сумрака“. Фантази представљају Крендал и Гудвин у средњевековним „Стрвинама из замка“ и славни Френк Фразета са „Вукодлаком!“ На размеђи фантастике и кримића су „Паук“, бивши криминалац који „исправља неправду“ уз помоћ сјајне технологије (давних 1960-тих излазио у едицији „Суперстрип“ Плавог вјесника) и „Сенка“, маскирани борац за правду (неправедно заборављен од овдашњих издавача) у изузетном визуелном издању који је нацртао Френк Робинс (дугогодишњи цртач Џонија Хазарда)!
Речју, „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ је права стрип читанка која ће обрадовати сваког стрипољупца. Пошто овог издања нема у широкој дистрибуцији најбоље је наручити га преко фејсбук страница његових издавача. Уживање загарантовано!
Извор: Дневник.рс
