Србија је 99 одсто на Европском првенству. Србија је у групи морала много боље и више, Драган Стојковић је правио грешке, али када се погледа учинак на крају – одвео је први пут Србију после 24 године на ЕП, пре две године и на Светско првенство.
Освојио је јаку групу у Лиги нација и све турбуленције, незадовољства, погрешан избор играча, лошије игре Србије од онога што сам очекивао – све ће то отићи у заборав, памтиће се успеси и зарађених десетине и десетине милиона евра од пласмана Србије на велика такмичења.
Стојковић ће морати да себе надогради ако жели успех на великом такмичењу, јер оваква Србија далеко је од оног што треба да буде – једна чврста, јака група коју не можеш да сломиш, са сјајним индивидуалним квалитетом. Ако остане Стојковић на овом нивоу размишљања и жеље да изненади сваког, а понајвише себе – то се у озбиљном фудбалу зове лутање и неусклађеност својих одлука и истицање себе у први план по цену интереса државе коју представљаш и умањивање квалитета своје селекције.
Са друге стране, Црна Гора је испустила једну велику прилику коју нам је и сама Србија донела лошим резултатима. Обично у фудбалу када вам неко нешто донесе то се оберучке прихвати и фудбал казни неозбиљност бољег и срећа оде на страну мање квалитетног.
Видело се синоћ да је Србија „дрхтала“, Црна Гора се после одличног првог полувремена вратила на терен и није личила на себе из првог дела у ком је изашла високо, напала је Србију, удаљила Тадића и Митровића од гола, Миленковић, Вељковић и Павловић су постали несигурни, поремећени, Младеновић није постојао на терену – Марушић га је „појео“.
Без икакве потребе се Црна Гора вратила назад, почела је да задржава време, код сваког прекида је одуговлачила и без икаквог разлога од оног што се дешавало на терену се трудила да умртви утакмицу. Осим опасног ударца Цамаја, где је Вања Милинковић сјајно одбранио, Црна Гора није направила ништа у другом полувремену.
Одлучили смо се да чекамо „смрт“ и дочекали смо је. Пропуштена је одгомна прилика, до 75. минута смо имали жељени резултат који би нам снове о великом такмичењу још више примакао. Црна Гора има једну од најискуснијих репрезентација, чекају нас тешки дани и одлазак најбољиих – Јоветића и Савића – и један потребан ресет на свиим пољима.
Потребан је фудбал где ће политика бити партнер, а не фактор одлучивања, где ће се градити потпуно нова, здрава атмосфера и где ћемо се бавити развојем наше деце и озбиљним темама, јер фудбал је отишао свемирском брзином напред, постао је наука, напредује свакодневно, а ми смо остали да се ваљамо у сујети, незнању и нераду.
Озбиљан квалитет који имамо и таленат који је нестваран на овим просторима оставили смо на ветрометини ситних, личних интереса без програма и плана развоја фудбала и наше деце.
Дејан Пековић, бивши фудбалер, а сада фудбалски агент и стручни консултант у емисији „Фудбал фест“ на РТЦГ
Извор: direktno.rs
