Кошаркаши Партизана имају напад и лопта у срцу рекета стиже до високог Косте Перовића, који промашује, али ништа није готово – ту је Дејан Милојевић. Између четворице играча грчког Олимпијакоса, успева да ухвати лопту, разгрне противнике и 23. поеном повећа предност црно-белих на 56:52. „То је та заразна борбеност, која се преносила и на играче и на публику“, каже Душко Вујошевић, бивши тренер црно-белих, за ББЦ на српском. Београдски великан је у том евролигашком дуелу, одиграном 2. децембра 2004. године, славио 87:73, а Милојевић је постигао 35 поена, имао 14 скокова, три асистенције и пет украдених лопти.
То у пракси значи индекс (којим се мери учинак играча по свим параметрима) 55 – други највећи у историји најјачег европског клупског такмичења. Иван Зороски, некадашњи српски кошаркаш који је тада наступао за Олимпијакос, сећа се да су се атински црвено-бели пред меч посебно припремали управо за Милојевића. „Хтели смо да му затворимо средину и да тако пробамо да га зауставимо, али нас је буквално прегазио. Радио је шта је хтео и борбеношћу је сам добио утакмицу“, наводи Зороски за ББЦ на српском.
Навијачи црно-белих су све то знали да цене. „Фантастична представа Милојевића… Сада и измена, да би га наградили навијачи Партизана“, каже спортски коментатор Слободан Шаренац у преносу, док халом одјекују аплаузи. Предраг Самарџиски, бивши кошаркаш црно-белих који је те вечери први загрлио Милојевића по изласку из игре, наводи да је тај меч „немогуће заборавити“, али радије прича о стварима ван терена. „Обично нисам човек ком фали речи, али ми је толико тешко да све сумирам у реченицу која на најбољи начин може да опише шта је он свима нама значио. „Какав човек, био је заиста више од кошаркаша, зато све ово сада толико и боли“, каже Самарџиски за ББЦ. Милојевић је у Америци, где је радио као помоћни тренер Голден Стејт Вориорсима, преминуо у 46. години од последица срчаног удара. „Јуче сам се чуо са Вулетом Авдаловићем (бившим саиграчем из Партизана), он ми је и саопштио вест… Не могу тај тренутак и ту тишину да опишем“, наставља Самарџиски у даху. „Ето, још нисам смогао снаге да окренем Новицу (Величковића, дугогодишњег капитена и легенду Партизана).“
Слободан Маричић
Извор: ББЦ
