Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Деиндустријализација Њемачке?

Журнал
Published: 8. новембар, 2022.
Share
Нова фабрика ацетилена у главној фабрици БАСФ-а у Лудвигсхафену
SHARE

Сами темељи њемачког економског модела протеклих мјесеци доведени су у питање. То је постало посебно уочљиво након почетка рата у Украјини. Kаква је будућност Њемачке као земље индустрије?

Нова фабрика ацетилена у главној фабрици БАСФ-а у Лудвигсхафену

Досадашње пословање њемачких фирми сводило се на једноставну формулу: увоз сировина и истовремено производња дјелова у земљама гдје је радна снага јефтинија, па онда све то у Њемачкој склопити у вриједан производ који може скупо да се прода на свјетском тржишту.

Али, сада је за индустрију базирану у самој Њемачкој, осим скупе радне снаге, ту још један проблем: све скупљи енергенти. То у суштини значи да би још више требало производити у иностранству: „Простор Њемачке изложен је све већем притиску“, констатује Јуп Ценцен из њемачке Индустријске и трговачке коморе (ДИХK). То се види и по томе што су књиге са наруџбинама све празније.

Нема повратка на старо

Индустријска производња у развијеним земљама западне Европе одавно се смањује, а у том тренду је, додуше нешто мање, и Њемачка. Индустријска производња је, рецимо, 2016. давала 22, 8 одсто БДП-а те земље, а прошле године само 20, 8 процената. Ерик Хајман из Дојче банке вјерује да је управо ова садашња криза с енергентима – прекретница: „Kада се за десетак година будемо осврнули на ову енергетску кризу, видјећемо да је то био почетак још брже деиндустријализације Немачке.“

Урлих Kатер из Дека-банке је увјерен: „Фирме којима је за погон потребно много енергије и које сада смањују производњу, неће више никада повратити производњу на ниво прије кризе“. Оне ће, додаје, силом прилика своју производњу преместити у земље где су енергенти повољнији – па чак и у Сјеверну Америку, упркос томе што је долар тренутно и више него скуп.

Убудуће нерентабилно? Производња челика у Дуизбургу

Рачуница јесте јасна, али ту је и дилема: и у Њемачкој и у читавој Европи се схватило колико је болно бити зависан од увоза – од љекова и фармацеутских производа, па до чипова и производа високе технологије.

Чак и у текстилној индустрији су увидјели како је велики ризик када се чека контејнер с робом за сљедећу сезону који ће можда да дође на вријеме, а можда и неће. У сваком случају, и политичари и привредници говоре да би производњу требало вратити у Европу.

Шта, дакле, да се ради? Многе мале фирме које не послују на глобалном нивоу ту уопште немају избор. Поврх тога, ту је и процес аутоматизације производње, а то подразумева да ће опстати само оне фирме које имају средства за велике инвестиције – али с мање радних мјеста. Много тога више неће моћи да остане онако како је било, а чак и кад је реч о тржишту Kине. Урлих Kатер рецимо упозорава да и та земља жели битно да смањи свој увоз.

Ни Њемачка није оно што је некад била

Опасност за индустријски простор Немачке лежи и у огромним тешкоћама са инфраструктуром. Јерг Kремер из Kомерц-банке упозорава да се већ годинама уочава „ерозија квалитета индустријског простора Немачке“: путеви и пруге су дотрајали, информатичка мрежа је лошија него у неким много сиромашнијим земљама, а ту су и наизглед несавладиви проблеми у окретању одрживим изворима енергије. Додуше, да може другачије види се по брзини којом Немачка гради терминале за течни гас.

У сваком случају, времена јефтине енергије неће се вратити, а цијену ће неминовно да плате мала и средња предузећа, пре свега у оним привредним гранама где се троши много енергије, сматра Ерик Хајман из Дојче банке: „Прилагођавање на ново доба у снабдијевању енергијом биће превелики изазов, на којем ће неке фирме морати да пропадну“.

Извор: dw

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Италијански медији о посљедицама одласка миграната: Послодавцима недостаје радна снага
Next Article Какву смо државу створили?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Пет ствари које смо научили после велике победе Јокића над Леброном

Како је Денвер припремио метлу за Лејкерсе и зашто у ери супертимова не побеђују супертимови…

By Журнал

Кејтлин Џонстон: Империја која се боји студената

Пише: Кејтлин Џонстон Државни секретар САД-а и олигарх из области надзорне технологије Билдерберга су изнијели…

By Журнал

Византијске слике из Вестминстерске опатије

Чин крунисања краља Чарлса III био је раван свештеничком заређењу, како и доликује ономе ко…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Десни радикализам ДПС-а

By Журнал
МозаикНасловна 1Спорт

Србија сања и помјера границе спорта

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 6

(ВИДЕО) Дијалошка трибина: Гордост и нарцисоидност у савременом друштву

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 2СТАВ

Лигатура

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?