Деда Ђорђе није више чувар српског гробља у Солуну

Деда Ђорђе је потомак првог чувара, његовог деде Сава, Србина из Грбља код Боке Которске који је сакупио своје мртве другове и саборце и чувао их до смрти

Ђорђе Михаиловић (94) није више чувар Српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.

Њега је од јануара наслиједио Крстимир Цопас, рођен у чуварској кућици у овом мјесту, пише Н1.

– Деда Ђорђа су издале мало ноге. Али, добро је, држи се. Од нове године сам ја овдје чувар- каже Крстимир.

Крстимир је по оцу Грк, по мајци Србин, а на Зејтинлику је провео дјетињство, младост и цио живот.

Како каже, нема сахрањених предака на Зејтинлику, већ је мјесто чувара добио захваљујући повјерењу које је стекао.

– Већ 30 година сам у Солуну. Сарађивао сам кроз грађевинску фирму у којој сам радио са нашим конзулатом овдје, и стекао сам повјерење, тако да су ми понудили да постанем чувар- казао је Крстимир.

Деда Ђорђе је потомак првог чувара, његовог деде Сава, Србина из Грбља код Боке Которске. Саво је сакупио своје мртве другове и саборце и чувао их до смрти 1928. године. Сахрањен је на Зејтинлику, а наслиједио га је син Ђуро Михаиловић, који је током Другог свјетског рата гробље сачувао од пљачке нациста.

Ђуро је умро 1961. године и сахрањен је уз оца на Зејтинлику, а дужност чувара гробља припала је Ђорђу, који је о њему бринуо и дочекивао путнике намјернике у наредних 60 година.

Више пута су медији објављивали да је Ђорђе умро. Ипак, он је седам мјесеци био у болници.

Тада је рекао да њега неће имати ко да наслиједи, јер нема сина.

– Имам једну ћерку, која нема мушке дјеце, тако да ће после мене неко други једног дана да буде ту- говорио је тада чика Ђорђе.

Тако сада предусретљиви и љубазни Крстимир прича посјетиоцима историјат гробља и води их у костурницу, гдје почивају остаци 5.580 српских војника, страдалих на Солунском фронту, који се протезао од Орфанског залива (сјеверна Грчка) до Охридског језера (данашња Сјеверна Македонија), у дужини од 450 километара.

На гробљу се налази скоро 21.000 гробова, што га чини највећим гробљем на Балкану и једним од највећих у Европи.

Поред посмртних остатака 5.580 српских војника у костурници, још 1.448 српских ратника сахрањено је у десет парцела на гробљу, у двије заједничке гробнице 78 непознатих бораца и 217 непознатих српских ратника, заробљеника пренијетих из Цариграда.

У склопу српског гробља налази се и Партизанско гробље, на коме је сахрањено 126 интернираца и заробљених партизана, који су изгубили животе у нацистичким логорима Павлоу Мела и Харменкај у Солуну током Другог свјетског рата.

Осим српских, на Зејтинлику је сахрањено и 8.098 француских војника, за које Крстимир каже да су већином били из колонија, те ту почива „мало правих Француза“.

На Српском војничком гробљу у Солуну је сахрањено и 3.500 италијанских војника, 1.350 енглеских и 493 Руса.

– Пуно Срба долази да посјети гробље. Хвала Богу и и да нас буде још више- поручује Крстимир.

Извор: Дан