„Дечанске Фреске“ су едиција књига у издању Манастира Високи Дечани, чији је циљ да на популаран начин представи љепоту дечанског зидног сликарства.
Ове године у новембру, поводом јубилеја – 17 вјекова од одржавања Првог васељенског сабора у Никеји, објављена је прва књига из ове едиције, са фокусом на фреске које приказују сцене са свих васељенских сабора.
У скоријој будућности, планирани су зборници са другим темама дечанских фресака.
У наставку преносимо уводну ријеч дечанског игумана Саве из ове књиге:
Својом богатом духовном традицијом и лепотом, манастир Високи Дечани већ седам векова сведочи Христа Сведржитеља, у чију је славу манастирски храм 1327. основао српски краљ Стефан Урош Трећи Дечански (1321–1331). Поред потпуно очуване романо-готичке архитектуре и његовог богатог каменог украса, дечански храм је посебно познат по највећој збирци аутентичних средњовековних фресака. Сликане површине (1338–1348) дечанске цркве готово су непрегледне. Све оно што се деценијама у српским и византијским храмовима постепено стварало и увећавало, развило се у Дечанима до невиђених размера – ни у једном средњовековном храму није се појавило толико фресака и нигде историја хришћанства није приказана на једном месту тако подробно као овде. У преко хиљаду сцена, разврстаних у више од 20 циклуса, и неколико хиљада појединачних фигура уткано је искуство читаве касновизантиј ске и српске средњовековне уметности.
Будући да од уписа Високих Дечана на Унескову Листу светске културне и природ не баштине постоји велико интересовање љубитеља уметности из целог света за дечански фрескопис, одлучили смо да свим поштоваоцима Дечана, а посебно посетиоцима овог манастира, понудимо књиге на српском и енглеском језику које ће на популаран начин представити лепоту дечанског зидног сликарства. Едиција са називом „Дечанске фреске“, великим форматом и текстом сведеним на најосновније информације, даће простора, често преко читаве странице или на две стране, фотографијама целих сцена или најзанимљивијих детаља дечанског фрескописа. С обзиром на разноврсност тема требало би да едиција садржи више од 30 књига посвећених Христу, Богородици и нај значајнијим личностима и догађајима из хришћанске традиције. Овогодишњи јубилеј – 17 векова од одржавања Првог васељенског сабора у Никеји, разлог је да едицију „Дечанске фреске“ започнемо књигом „Васељенски сабори“.
Живот Цркве од почетка је организован на саборни начин у заједници Бога и верних, те сабори представљају и највише мерило богословља и највиши орган црквеног законодавства, односно унутрашњег и спољашњег уређења Цркве. Од првог апостолског сабора половином 1. века у Јерусалиму, свега неколико година после Христовог Вазнесења, на саборима су доношене одлуке које се тичу вepe, учења, поретка, богослужења, дисциплине, а које су биле и остале обавезне за све хришћане, свих времена, тако да саборске одлуке и канони чине неотуђиви део предања Православне Цркве.
Васељенских сабора, као заједничких окупљања и саборовања свих представника локалних црквених заједница, првојерараха или њихових опуномоћеника из целога света, са истока и запада, у историји Цркве било је седам. Одговори на питања ко је сазивао васељенске саборе, када и због чега, дати су укратко у уводним текстовима ђакона Ивице Чаировића пре сваког поглавља ове књиге.
У Дечанима, у сводовима централног брода монументалне припрате, приказано је првих шест васељенских сабора. Сви сабори насликани су по истом иконографском обрасцу. Сваки од приказаних сабора представљен је са по две сцене, тако да укупно има дванаест композиција, распоређених хронолошки од истока према западу. У првој сцени је увек цар који је сазвао сабор са главним православним епископима насликаним око престола на којем седи. Представници помесних цркава изображени у овим композицијама, као и њихове титулатуре, имају пре свега репрезентативни, а не документарни карактер чиме су историјска и богословска истина на своду дечанског нартекса сажете у литургијском смислу. У другој сцени представљене су увек две групе архијереја који стоје једни наспрам других. Група правоверних је, по правилу, насликана са нимбовима и Јеванђељима у рукама. У натписима на старом српском језику осим имена царева и епископа наводи се о којем је сабору реч, колико Светих Отаца му је присуствовало, против које јереси су се сабрали, а доносе се и основни подаци о суштини догматских расправа.
Италијанска државна секретарка за одбрану посјетила манастир Високи Дечани
Фотографије у књизи праћене су кратким стручним описима, с обзиром на то да је циљ овог популарног издања да широј читалачкој публици визуелно представи богатство и лепоту дечанског фрескописа, без детаљне научне анализе.
Овим издавачким подухватом, као и другим активностима нашег монашког братства, следујемо завету Светог Краља Стефана, који нам при крају своје оснивачке по веље манастира Дечани поручује: „Потрудите се не само да се не разори или не одузме што од мога прилога и дара овоме храму, него штавише да надопуните оно што недостаје…“ Осећамо посебну радост што смо у могућности да тај завет којем су следовали бројни наши претходници, испунимо и сада, у ово тешко време, када косовско-метохијске светиње пролазе по ко зна који пут још једну Голготу у својој историји. Овим издањем подсећамо читалачку публику на вредност и значај зидног сликарства цркве манастира Високи Дечани и обавезу коју сви ми имамо, да га што боље заштитимо и сачувамо за будуће генерације, као сведочанство духовног и уметничког стваралаштва које је неговано у нашим средњовековним манастирима.
Посебну благодарност дугујемо нашем архијереју и оцу, Високопреосвећеном Архиепископу и Митрополиту Рашко-призренском Г. Теодосију, игуману манастира Високи Дечани од 1992. до 2011. године, на његовој подршци и благослову за овај значајан подухват. Изнад свега узносимо благодарност Господу Сведржитељу, који је молитвама Светог и благоверног Краља српског Стефана Дечанског, оснивача и покровитеља дечанске обитељи, сачувао ово бесцено благо до данашњих времена као сведочанство љубави према Богу ктитора, монаха и уметника који су нам у наслеђе оставили својa дела.
Архимандрит Сава,
са братијом у Христу
Извор: Васељенски сабор, Дечанске фресксе
