Избором пет чланова Тужилачког савјета (ТС) одблокиран је рад тог тијела које предлаже кадровска рјешења за Врховног државног тужиоца и Главног специјалног тужиоца за организовани криминал.
Савјет је због недостатка легитимних чланова пола године био у блокади јер чланице владајуће већине нису могле да се договоре око кандидата.
Скупштина је 29. децембра изабрала четири члана из реда угледних правника и једног из невладиног сектора.
Гласовима владајуће већине за чланове ТС-а из редова угледних правника изабрани су Синиша Газивода, Милош Вуксановић, Филип Јововић и Боривоје Ђукановић, а од представника из цивилног сектора Стево Мук.
Од првог дана освајања власти у Црној Гори 30. августа прошле године, нова парламентарна већина предвођена Демократским фронтом инсистирала је на смјени специјалног тужиоца Миливоја Катнића.
То су подржале и остале двије чланице власти Демократе и Грађански покрет УРА, сматрајући Катнића блиског претходној власти Демократске партије социјалиста и предсједнику Милу Ђукановићу.
Ова деблокада омогућава да се тај процес покрене.
Зашто је владајућој већини важна смјена Катнића?
На смјени Катнића посебно су инсистирали из владајућег Демократског фронта, чије је највише функционере, Милана Кнежевића и Андрију Мандића оптужио у случају покушаја тероризма „државни удар“ 2016. године.
Државни удар је судски процес против српских и руских држављана као и лидера ДФ-а, Милана Кнежевића и Андрије Мандића, који су били оптужени за покушај насилног рушења власти Мила Ђукановића 2016. године. Иако су сви осуђени, Апелациони суд је ту пресуду укинуо.
Тужилачки савјет одлучује о персоналним промјенама на челним позицијама у тужилаштвима, укључујући и Специјално државно тужилаштво, на чијем је челу Миливоје Катнић.
Милош Конатар из Грађанског покрета УРА оцијенио је 28. децембра реформу Тужилаштва неопходном.
„Морамо се изборити са два највећа зла која пријете Црној Гори, а то су корупција и организовани криминал. Подржаћемо избор ТС ако треба и са двије руке, само да га изаберемо“, казао је Конатар.
Предраг Булатовић из ДФ-а рекао је да ТС мора да разријеши с функција све који нијесу радили како треба и у складу са законом.
„Треба изабрати новог в.д. ВДТ-а и све остале нове кадрове у тужилачкој организацији. Европска комисија каже да немамо борбу против корупције на високом нивоу. Преведено – против оних који су годинама, а неки деценијама, били у врху власти и одговорни су за пљачку државе. Тужилачка организација је штитила те људе“, рекао је Булатовић.
Славен Радуновић, такође из ДФ-а, рекао је да је изабрани Боривоје Ђукановић, један од вјероватно најбољих кандидата, „а један од његових најважнијих предмета је то што је адвокат Дарка Шарића“.
Опозиција против изабраних чланова
Везу изабраних кандидата из редова угледних правника са осуђеним нарко босом Дарком Шарићем и једним од наводних вођа Кавачког криминалног клана Радојем Звицером, виде и у опозицији.
Рашко Коњевић из опозиционе Социјалдемократске партије питао је ако политички лидери, као што се могло чути током избора чланова ТС, могу утицати на свог адвоката, да ли Дарко Шарић и Радоје Звицер могу утицати на двојицу адвоката који су предложени за чланове ТС.
За шефа посланичког клуба Демократске партије социјалиста Данијела Живковића предложени чланови имају један заједнички именитељ, блискост са Српском православном црквом:
„Литије су их препоручиле да буду чланови Тужилачког савјета и то што су су адвокати”.
Из посланичког клуба Бошњачке странке били су против предложених кадровских рјешења за чланове ТС, сматрајући „да ће се поново добити Тужилаштво коме грађани неће вјеровати“.
Процедура промјена
Тужилачки савјет након данашњег избора пет нових чланова, уз раније изабраних пет тужиоца и једног представника Министарства правде, има 11 чланова, колико је Законом предвиђено (пет из редова тужилаца, четири правника, једног правника из невладиног сектора и представника Министарства правде).
Подсјетимо, владајуц́а вец́ина је 27. маја ове године измјенила закон који регулише именовања у ТС упркос забринутости Венецијанске комисије, савјетодавног тијела Савета Европе, да се њима потенцијално може исполитизовати његов рад.
Према измијењеном закону, пет од 11 чланова Тужилачког савета бира се у парламенту, како је то данас и учињено. Осим тога за вршиоца дужности врховног државног тужиоца са мандатом од шест месеци, може бити изабран и угледни адвокат док је ранијим решењем то могао бити само неко од тужилаца.
Измјенама закона отворен је пут за избор новог вршиоца дужности врховног државног тужиоца (ВДТ)као и за разрешење специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића
На првој сједници Савјета очекује се да актуелни вршилац дужности Врховног државног тужилаштва Дражен Бурић поднесе оставку, а да Савјет одреди новог.
Тужилачки савјет расписује и конкурс за функцију врховног државног тужиоца. Изабраног кандидата предлаже Скупштини у којој мора добити подршку двотрећинске већине од 54 посланика. У случају да је не добије, у другом кругу гласања довољна је тропетинска већина од 49 гласова. Црногорски парламент има 81 посланика.
Врховни државни тужилац предлаже Тужилачком савјету кандидата за мјесто Главног специјалног тужиоца, који га бира за петогодишњи мандат.
И ови избори биће под лупом Европске уније (ЕУ).
Шефица Делегације ЕУ у Подгорици Оана Кристина Попа поручила је да је Црној Гори за даље напредовање на путу ка Унији треба додатни напредак у реформи владавине права.
Она сматра да је неопходно покретање широког међупартијског дијалога о кључним преосталим именовањима у правосуђу.
Годинама се у извјештајима Брисела понавља да је владавина права један од највећих изазова Црне Горе.
Анета Дуровић
Извор: Радио Слободна Европа
