Пише: Дејан Кожул
Ана Брнабић је закључила да се студенти у Србији понашају по рецептима из хрватске „Блокадне кухарице“, циљ је рушење Вучића, а све је дело хрватских тајних служби. У стварности је „Блокадна кухарица“ настала по рецептима студената из Србије по којима је кувана блокада 2006.
Унекој будућој књизи о актуелним блокадама факултета широм Србије, бунту који је мотивисала трагедија у Новом Саду, а друштвено је много дубљи, можда ће остати и записана изјава председнице Народне скупштине Србије Ане Брнабић дана последњих децембарских дана: „Отуда пленум, код нас пленуми не постоје на факултету, то је рецепт из ‘Блокадне кухарице’. Имате пленум, па онда имате радне групе и секције, редаре, програмске секције, функционисање факултета за време студентске контроле, директна демократија… и тако даље. Све оно што ми чујемо у последњих неколико недеља, све је то из Блокадне кухарице“, рекла је она.
А „Блокадну кухарицу“ је 2009. издао Центар за анархистичке студије у Загребу након 35 дана блокаде Филозофског факултета.
Брнабић је повезала два и два, након што је Ивана Кекин, председничка кандидаткиња партије Можемо!, изјавила „како је стратешки интерес Хрватске да Вучић не буде на власти“, као доказ да су актуелне блокаде у ствари дело хрватских тајних служби.
„Ако је стратешки интерес Хрватске, као што су рекли, да Александар Вучић не буде председник Србије и да он не предводи Србију, онда значи да се та земља активно бави тиме да се то деси, да се то оствари, односно да Александар Вучић буде срушен и то на недемократски и насилан начин“, закључила је она и поентирала: „И коначно, ако се било ко питао откуд ‘Блокадна кухарица’ – ето откуд ‘Блокадна кухарица’. Сада смо чули и сада се полако склапа читав мозаик и видимо, у ствари, шта је по среди.“
Оно шта ми можемо закључити из оваквог извођења ствари је:
а) Председница Скупштине Србије није упућена
б) Председница Скупштине Србије је упућена, али лаже
А у шта то да буде упућена или шта би то могла прећутати, како би слагала да је у све укључена вазда мрска Хрватска? Сад већ далеке јесени 2006. у Београду је три месеца трајао протест студената против неолибералних реформи високог школства. Студенти су захтевали смањење висине школарина, претходно повишених након усвајања Закона о високом образовању, а све након прилагођавања „Болоњи“. Протести су одржавани под геслом „Знање није роба“, а као најзначајнији моменат тих протеста издваја се блокада Филозофског факултета у Београду од 22. до 28. новембра. У књизи „Борба за знање – студентски протести 2006“ Тадеј Курепа, тада студент Факултета политичких наука, пише: „Оно што издваја овај протест у односу на досадашње студентске протесте су организациона начела на основу којих су доношене и спровођене одлуке протеста.
Схвативши да званичне студентске организације углавном нису функционисале и да им нико неће помоћи ако се не буду сами организовали, студенти су тражећи модел организовања, који ће на најбољи начин ујединити ефикасност и демократију, дошли до директно-демократског организовања које подразумева слободно учешће појединца у дискусијама, одлучивању и акцијама.“ Они ће то назвати студентским зборовима, а коју годину касније ће то бити познато и као пленуми. У књизи постоји и „Кратки водич за студентско самоорганизовање“. У њему стоји да се на збору формирају протестни одбор, радне групе и делегира се преговарачки тим који управи износи захтеве збора.
– Показало се да сваку управу слуђује кад им на преговоре увек долазе различити људи, јер им то отежава манипулацију и растурање протеста“, пише у водичу. И то је оно о чему Ана Брнабић не прича. „Блокадна кухарица“ претходно је била „блокадна куварица“, али то не звучи тако убедљиво и опасно као теза да све долази из Хрватске, што нам потврђује и Ања Илић, учесница студентских протеста из 2014/15.
– Мислим да су такве прозивке одраз неснађености режима оличеног у Александру Вучићу, који очито не зна како да се постави у ситуацији када студентски покрет и они који га подржавају игноришу председникове игроказе. Суочити се са реалношћу за Вучића би значило да одговори на студентске захтеве и прихвати одговорност, али то би био тежак ударац за режим, па уместо суочавања са стварношћу прибегава јефтиним дискредитацијама – каже она.
Напомиње да из таквих оптужби исијава национализам којим властодршци на Балкану и иначе воле да хране људе како би нас делили и држали у покорности. Она сматра да „за сваког поштеног интернационалисту може да буде само комплимент да успешна искуства борбе из других земаља примењује и у својој пракси“, па додаје:
– Треба бити саркастичан и на такве прозивке одговорити са: Да, па?
Логично је да се блокаде угледају на претходне, како би училе што из добрих што из лоших искустава, истиче наша саговорница напомињући битност међународне подршке и повезивања између ранијих генерација блокадера и блокадерки.
Актуелне блокаде посебно издваја јер сматра да су посебно блокаде из 2014/15. имале врло сужен фокус захтева,
– Тада смо се, ограђујући се од политике, што је у пракси значило искључиво оградити се од левице, широм отворили упливу
фашиста у покрет, осипању кредибилитета и подршке блокадама и у суштини поразу, јер су студентима испуњени само најминималнији захтеви. Блокаде 2024. године су у том смислу боље, јер не беже од политичког карактера захтева и радикалних могућности које то отвара, попут скорашњих напора да се повежу студентске блокаде са радничким обуставама рада и штрајковима – наводи она.
Наглашава да студентску борбу сада треба одвести корак даље „и поставити темеље нових политичких форми које могу да се боре за алтернативу не само Вучићевом режиму, него и друштвеном систему коме су како власт тако и опозиција у Србији подједнако привржене“.
Рокада Ане Брнабић: Дневником увреда до идеалног кандидата за напредњачку скупштинску норму
Пленуми су били актуелни и у БиХ током грађанских протеста 2014. године. Учесник је био и Зоран Иванчић, који се присјетио да су тих дана користили „кухарицу“ из Загреба.
– То је мене као бумера баш обрадовало, да не губимо вријеме и не измишљамо техничке механизме организирања и одлучивања кад већ постоје и испробани су у пракси. Нисмо их се држали као пијан плота, прилагођавали смо их својим потребама – објашњава он.
И није никаква новост да се на студентским протестима користе већ постојећи приручници. Иванчић наводи да је био у окупираном аудиторију Ернесто Че Гевара на највећем универзитету на свијету УНАМ-у у Мексико Ситију гдје су студенти имали стотине приручника, фанзина, компилација текстова о свим могућим сегментима самоорганизирање и вођења револуционарних акција, антипропаганди, супротстављању картелима и инвеститорима (који често дјелују заједно у Мексику), прехрани, осигурању, сурадњи са синдикатима, сељацима, раду са медијима.
– Није ваљда да неког чуди да кад људима требају нека упутства како се нешто ради да то прогуглају. Управо сам поставио упит неком АИ алату и јако је лијепо објаснио како да студенти воде протесте против ауторитарних власти. „Зауставите АИ!“ – рекао би данашњи властодржац, иронично ће Иванчић на крају.
Извор: Портал Новости
