Пише: Даница Поповић
Не знам који је ово пут да нам председник Србије показује зелену грану, на коју никако да се колективно попнемо. Беше ли то српски Мерцедес, који никад није ни дошао? Или можда Београд на води, од кога не видесмо ни долар прихода у заједничкој каси? Сад је то литијум, каже Вучић, то је српска будућност, а његов министар финансија обећава раст БДП-а од 12 милијарди долара и додаје: „Замислите да Саудијска Арабија или Емирати нису искористили тај потенцијал, који се звао нафта, где би они данас били.“ А мени не избија из главе мисао – од сиромаха је лако направити будалу.
Од тих министрових дванаестак милијарди које се нису ни десиле, сиротињи је прорадио апетит. Масовно, на послу, на друштвеним мрежама, покреће се овакав разговор: ја нисам економиста, али овај литијум, изгледа, доноси велике паре. Шта сад с тим загађењем и сумпорним кишама, кад ће са Рио Тинтом и мени нешто да кане?
Е па неће ништа да вам кане. Ево зашто.
Цена литијума пала је за 80 одсто у последње две године, а падаће до 2030, докле су рачунате прогнозе. А цена литијума је извор вашег будућег богатства. И колико год да нисте економиста, шта овде није јасно: ако цена литијума настави да пада, Рио Тинто обуставља производњу – и колико онда вама остаје?
Ексклузивни интервју, проф. Кристијан Ласлет: Мора се користити свака прилика за отпор Рио Тинту
Два су битна разлога да се ово предвиђање обистини. Прво, пронађена је јефтинија замена за литијум. Ради се о натријумским батеријама, чија је производња неупоредиво јефтинија. Да невоља буде већа, натријумске батерије су издржљивије и дуготрајније од литијумских. А литијум је српска нафта…
Други разлог за пад цене литијума лежи у томе што пада тражња за електричним аутомобилима. За то је крива царинска политика САД и ЕУ према Кини и њеним произвођачима електричних аутомобила, који доминирају тржиштем. Царине су тако поскупеле све типове електричних аутомобила – па се и тражња за њима прилично охладила.
О томе овде нико не говори, нити тога има на насловним странама опозиционих медија. Ех, опозициони медији су и сами сиромашни… па нам данима нуде најновије Вучићеве фотографије, усликане док изговара историјске речи: „Добро је што Србија има литијум, то ће бити наша компаративна предност.“
Зар све то није само још једна, изневерена, шарена лажа? Или нешто много горе? Ако су људи највећи потенцијал једне земље, а јесу, онда је много горе. Доктор Драган Милић, нишки кардиохирург који је укинуо листе чекања за операције и који нам је показао да Ниш може на изборима да победи СНС, тако што ће опозиција остати удружена – имао је предлог и за благу корекцију великих српских инвестиционих пројеката.
Уместо националног стадиона у Сурчину, боље је да изградите педесет нових породилишта у Србији, рекао је. Јер ако то не урадите, за десетак година више нећете имати ко да вам пуни те стадионе које градите! Велика издаја доктора Милића кажњена је отказом на факултету. И што је најгоре, то је испраћено медијском тишином – свима је то, изгледа, одговарало.
Зашто онда ова земља не би постала произвођач литијума? Канцерогене и аутоимуне болести неће почети одмах, а сиромашни народ добиће покоју парицу – тек да се увере да је председник у праву. Из уџбеника треба избацити странице које говоре о томе да су највећи произвођачи злата и дијаманата биле и остале – сиромашне земље Африке, у којима корист од рударења припада политичкој врхушки и страној компанији која све послове, уосталом, завршава сама. Коме би у Србији ово знање било потребно?
Овде ће остати сиромашан и преплашен свет који се, осим поготку на лутрији, може надати којој парици од Рио Тинта. Од сиромаха је увек било лако направити будалу.
Извор: Радар
