Пише: Данијел МекAдамс
Викенд вијест да је „Неоконка Ники“ Хејли у преговорима да се прикључи кампањи Доналда Трампа треба да буде знак упозорења свима који са опрезним оптимизмом очекују да ће Трамп 2.0 избјећи неке од кадровских катастрофа у које је Трамп 1.0 западао изнова и изнова. Хејли је добила надимак „птичји мозак“ од Трампа током прелиминарних избора, и он се заклео да ће свако ко подржи њену кампању бити „трајно избачен“ из Трамповог МАГА табора.
Са своје стране, Хејли је оптужила Трампа да је „нестабилан“, „токсичан“ и да је “морално искварен“. Чак је прихватила наратив љевице и неоконзервативца о „Рашагејту“, тврдећи да је бивши предсједник Трамп био попустљив према, па чак и под утицајем, руског предсједника Владимира Путина, оптужујући Трампа да је „стао на страну убице и насилника“. Син бившег америчког предсједника, Дон Млађи, с правом је рекао да је Хејли „створена у лабораторији од стране неоконзервативаца“. Међутим, сада када се чини да Трамп има веће шансе да се врати у Бијелу кућу на адреси 1600 Пенсилванија, Ники се враћа и спремна је да агитује за Трампа. И није сама. Једна ствар коју неоконзервативци разумију јесте како да се крећу кроз промјењиве политичке околности у Вашингтону, како би осигурали да, без обзира ко побиједи, они остану на власти.
Оснивач „Телеграма” у интервјуу Карлсону: ФБИ покушао да врбује моје запослене(ВИДЕО)
Зато су неки неоконзервативци попут Била Кристола и Лиз (и оца јој) Дика Чејнија подржали демократе и Камалу Харис. Трамп је јавно одбацио и осудио многе од људи који су му служили у првој администрацији, укључујући свог бившег савјетника за националну безбједност Џона Болтона, секретара за одбрану Марка Еспера, потпредсједника Мајка Пенса и многе друге. Током већег дијела своје администрације, изгледало је да његово особље активно ради против њега, а чим је отишао са функције, већина његових бивших „повјерљивих“ сарадника стала је у ред да нападне свог бившег шефа. Зато је занимљиво да је „Политико“ — публикација са изразитом анти-Трамповском пристрасношћу — објавила чланак у којем спекулише о томе којим би кадровима Трамп 2.0 кабинет могао бити попуњен. Сада, „Политико“ далеко од тога да је најгори, и заправо га често консултујемо када размишљамо о дневном „Извјештају о слободи“ Рон Пол института, али проницљиви људи у нашем добу морају конзумирати главне медије као у совјетском добу, тражећи ко или шта стоји иза свега.
Шта заправо „Политико“ покушава да каже у том чланку? Да ли покушавају да информишу или креирају раздор? Бар призња да само „нагађају“ и спекулурају око тога кога би Трамп могао поставити на високе дипломатске, војне и позиције националне безбједности у својој 2.0 администрацији, ако до тога дође.Међутим, очигледно то базирају на његовим коментарима о свакој особи и на томе да ли је тај коментар позитиван или негативан — што само по себи наликује на „Кремљологију“. За државног секретара се наводи да би међу пет могућих избора Трамп могао изабрати или… неоконзервативца Рика Гренела, неоконзервативца Роберта О’Брајена, или… там-тарарам… неоконзервативца „малог“ Марка Рубија! Исто тако, за секретара за одбрану, „Политико“ чита између редова и излази са три могућности, укључујући сенатора Тома Котона или… там-тарарам… Мајка „Лажи, крађа, преваре“ Помпеа!!! Суштина је да се неоконзервативци поново окупљају око Трамповог свијета, знајући да би се ускоро ту могла налазити (номинална) позиција моћи.
Поласкаће му и придобити оне око њега, а пропагандом залуђена јавност ће се осмјехивати и намигивати да се „експерти“ окупљају у његовој администрацији. А шта су ти „експерти“ постигли? Ништа осим неуспјеха у протеклих 25 година, почевши од неуспјелог одговора на 11. септембар, идиотског напада на Ирак, прео лажног оправдања за насиље које је уграђено у наратив „арапског прољећа“, до наше тренутне ситуације у којој смо на ивици рата са Русијом, Ираном, Кином, па чак и БРИКС-ом. Они су у потпуни хорор, али знају како да се увуку у власт. Хоће ли Трамп 2.0 коначно протјерати ове паразите у забит гдје им је мјесто? „Ники… збогом!“
Данијел МекАдамс је извршни директор Рон Пол института за мир и просперитет и ко-продуцент/ко-водитељ „Извјештаја о слободи Рон Пола“. Данијел је био савјетник за вањске послове, грађанске слободе и политику одбране/обавјештајних служби америчког конгресмена Рона Пола, др мед. (Р-Тексас) од 2001. до пензионисања др Пола крајем 2012. године. Од 1993. до 1999. радио је као новинар са сједиштем у Будимпешти, Мађарска, и путовао по бившем комунистичком блоку као посматрач за људска права и изборни посматрач.
Извор: Ron Paul Institute
