Пише: Борис Мусић
Манифестација „Дани Митрополита Амфилохија” поводом пете годишњице од упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија свечано је затворена традиционалном Лучинданском академијом Богословије Светог Петра Цетињског.
Поздравно слово изговорио је протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије који је у име организатора, срдачно поздравио високе званице и учеснике ове духовне манифестације.
Он истиче да од обнављања најстарије образовне институције у Црној Гори – Цетињске богословије 1992. године, Богословија сваке године организује духовну академију на празник свог заштитника, Светог Петра Цетињског. Прота Благоје је изразио велику радост што види толико људи који су дошли да увеличају академију коју су припремили ученици, као и госте учеснике у програму.
Посебну захвалност исказао је Његовом високопреосвештенству Митрополиту птолемаидском и акриском г. Макарију из Јерусалимске патријаршије, којој је уз Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Епископа диоклијског г. Пајсија такође присуствовао овом догађају.
Празничну бесједу одржао је проф. др Душан Крцуновић, са Филозофског факултета у Никшићу који је посебно истакао да је за њега велика част узети учешћа у Лучинданској академији истичући личну и емотивну повезаност коју осјећа према овом догађају. Он наглашава дугогодишњу сарадњу између Цетињске богословије и филозофског одсјека Универзитета у Никшићу, која траје од 1992. године, откако је рад Богословије обновљен. Како наглашава професор др Крцуновић, ова сарадња се сматра логичном и природном, јер одражава основну, ка Богу усмјерену људску тежњу за универзалним и цјеловитим знањем.
У наставку, професор је истакао да је управо жеља за јединством и цјеловитошћу људског знања о Божијој творевини била темељ концепта универзитета, који је најприје настао у класичној грчкој антици, а потом се развио кроз средњовјековне европске универзитете проистекле из манастирских и саборних школа богословије. На сличан начин, Богословија Светог Петра Цетињског представља темељ образовног система Црне Горе на свим нивоима, изњедривши многе изузетне вјерске наставнике, просветитеље и теологе.
Наводи да је Филозофско-теолошка сарадња која је започета почетком 1990-их на Филозофском факултету у Никшићу, превазишла само размјену интелектуалних искустава током симпозијума. Она је такође значајно допринијела литургијском животу Цркве, јер су многи дипломирани филозофи, мастери и доктори примили у међувремену свештенички чин.
„Синергијска узајамност у љубави и заједништву и међусобна размјена дарова слика је евхаристијске црквености која потврђује библијско искуство сажето у ријечима да је заиста сав истински живот сусрет.“
Професор се присјетио дубоко значајног предавања које је одржао блаженопочивши Митрополит Амфилохије 21. октобра 1993. године на Филозофском факултету у Никшићу, приликом обнове Богословије Светог Петра Цетињског. Митрополит Амфилохије је истакао да теологија није само академска или професионална дисциплина, већ питање самог живота, које дотиче најдубље аспекте људског постојања. Овај приступ одражава грчко-хришћанско схватање филозофије као начина живота који води ка спасењу и представља примјер свеобухватне духовне обнове Црне Горе коју је сотворио Митрополит Амфилохије.
Професор др Душан Крцнуновић истакао је како су заправо главни творци и градитељи црногорске државе, друштва и православног насљеђа кроз историју били људи надахнути Библијом, чије је размишљање и дјеловање било прожето библијским надахнућем. Ове значајне историјске личности увиђале су суштинске особине етоса православног народа као јединствене колективне личности која је очувала достојанство, душу, дух, јединство и слогу и саборнодт кроз очување светих традиција и следовање пута истине и правде.
Професор је своје слово завршио разматрањем „агоналног менталитета“ у црногорском националном духу — духа борбе која се позитивно изражава у борби против зла и тираније за свету слободу, али који се може испољити и негативно, као деструктивна снага која угрожава јединство заједнице. Нагласио је да православни поглед на свијет најбоље може одговорити на изазове савремених социополитичких околности, посматрајући политичку заједницу као још једну „пусту земљу“ гдје хришћани морају да се боре против сила које спрјечавају остварење заповјести љубави.
На крају вечери се обратила и Јана Копривица, једна од организаторки овогодишње Лучинданске академије захваљујући свима у име цијелог тима који је радио на стварању пјесме “Ловћенска капела” и пратећег видео спота. Посебну захвалност упутила је Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију који је аутор текста пјесме. У стваралачком тиму су: Драгана Д. Мирковић (композитор), Гуслар Срђан Даловић, Мати Злата (хор Мајке Божије Тројеручице) и редитељка Бојана Крстић, као и други сарадници који су учествовали у продукцији видеа.
Јана Копривицаје навела да се, као и сваки подухват који носи благослов Божији и овај пројекат суочавао са изазовима, што су управо протумачили као знак да иду правим путем. Изражавајући дубоку захвалност и понос што су у прилици да допринесу дјелу које прославља Господа, Јана је, између осталог, нагласила да је посебно радосна што и на овај начин користи Светој Цркви и што овакви пројекти доносе духовну радост свима који су у томе учествовали.
Изразила је надуда ће порука ове пјесме доћи до већег броја људи као и да ће капела на Ловћену поново засијати у пуном сјају, чиме би се испунила мисија пјесме, завршавајући своје обраћање поздравом: „Догодине на Ловћену!“Током академије наступили су ученици Цетињске богословије, камерни хор Богословије, ученици Православне гимназије ,,Свети Сава” из Подгорице, гуслар Секуле Церовић, као и Хор Правослсвне гимназије ,,Свети Сава” из Подгорице.
