Пише: Владан Алимпијевић
Мексико се већ две деценије, углавном неуспешно, бори са нарко-картелима и десетинама милиона миграната из Централне и Јужне Америке, који хрле ка САД. Приватне војске криминалаца, корумпирани владини службеници и више од сто милијарди долара које се врте годишње у бизнису са дрогом и мигрантима, нису савезници ни застрашених грађана, ни политичара, који безуспешно обећавају да ће повратити ред и закон у земљи. Резултат је готово 40.000 убистава годишње. Као да те невоље нису довољне, Мексику се у 2025. догодио Доналд Трамп.
Мексички председник на прелазу из 19. у 20. век, Порфирио Дијаз, реформатор и диктатор, аутор је пословице, тако драге свим Американцима јужно од Рио Грандеа: “О, јадни Мексико, тако далеко од бога, а тако близу Сједињеним Државама”.
Фраза је актуелна и данас. У свом инаугурационом говору 20. јануара, Доналд Трамп је управо Мексико ставио у фокус своје политике: најавио је депортацију милиона илегалних миграната, рат против нарко-картела (на територији Мексика), увођење царина од 25 одсто, чак и промену имена Мексичког залива, што су Гугл мапе већ уредно испуниле. Ипак, прошао је незапажено давно заборављени израз који је Трамп поменуо неколико пута, “манифест дестини”, фраза недовољно позната у Европи. То је концепт коришћен у америчкој историји за политику освајања територија према Латинској Америци, Карибима и Пацифику.
„Нисам уопште изненађен тим повратком у прошлост. Мексико живи 250 година поред САД, које никада нису могле да обуздају своју експанзионистичку политику”, каже за НИН економиста и бивши високи службеник Владе Мексика, Карлос Ередија. Ередија подсећа да су у историји Сједињене Државе освојиле половину Мексика и да је „манифест дестини” већ виђен концепт којим су САД отимале територије и суверенитет других држава.
Иста политика је и претња за Панаму, којој председник Трамп жели да одузме суверенитет над каналом који повезује Атлантски и Тихи океан.
Драгослав Рашета: Нова дипломатија САД – Трампов „обрнути Кисинџер“
Трампова „мексичка” политика
Увођењем ванредног стања на граници са Мексиком и дуплирањем броја војника, Доналд Трамп је припремио сцену можда и за оружану интервенцију на територији свог јужног суседа. Нарко-картели су проглашени терористичким организацијама, као претња за безбедност САД, а сви илегални мигранти, по тој политици, морају да се избаце у Мексико, као у чекаоницу, док се не одлучи о њиховој коначној судбини. Пресудне ће бити потребе за радном снагом, а не принцип спајања породица легалних миграната, или право на тражење политичког азила.
Још 2022. војска САД је проценила да два нарко-картела, Синалоа и Халиско, контролишу око једне трећине територије Мексика, што је до 2025. могло само да се увећа. Картели контролишу и највећи део границе Мексика према САД.
Мексички експерти, ипак, сматрају да САД, и после проглашења нарко-картела терористичким организацијама, неће војно интервенисати на територији Мексика. Трамп, међутим, тражи од власти у Сијудад Мексику да сарађују са агенцијама САД у борби против картела. Такву “сарадњу”, мексички медији сматрају неприхватљивом за било коју владу или политичку опцију у њиховој земљи.
Шта је „манифест дестини“?
Мексички економиста и колумниста Карлос Ереида наводи да су „Сједињене Америчке Државе чак узурпирале и име“ и објашњава на шта се односи „манифест дестини”:
“Своју земљу најчешће зову Америка, што је име целог континента који се протеже од Патагоније до Арктичког круга. Јужно од Рио Брава, та држава се увек зове Сједињене Државе, а Америка је континент. За Трампа, територија целог тог континента је потенцијална територија САД. О томе нема расправе, јер је то идеја у самом срцу политике националне безбедности САД. Сада то најбоље схватају у Канади, Панами и на Гренланду. Зато је и слоган `Америка на првом месту` израз експанзионизма, односно ‘манифест дестини’”, каже Ереида.
Избегавање царина
Али сила бога не моли. Почетком фебруара, мексичка председница Клаудија Шејнбаум наредила је распоређивање 10.000 припадника Националне гарде на граници са Сједињеним Државама, што је један од кључних захтева администрације америчког председника Доналда Трампа, да би се избегло или барем одложило наметање општих царина на извоз робе из Мексика. Примарни циљ распоређивања је смањење броја миграната који стижу до границе са САД, али и борба против трговине дрогом, посебно фентанилом.
До сада су резултати распоређивања Националне гарде позитивни, али скромни. Званични подаци показују да је «операција на северној граници», како је називају мексичке власти, довела до више од 500 хапшења и заплене нешто мање од седам тона наркотика, углавном метамфетамина, марихуане, кокаина и фентанила. Међутим, прерано је рећи да ли ови показатељи сигнализирају трајно побољшање, посебно у региону који је тако проблематичан као што је северна граница Мексика.
Царинске стопе је Трамп од уласка у Белу кућу уводио и опозивао, да би их коначно одложио до почетка априла. Иако је мобилизација Националне гарде била јасна капитулација пред Трамповим ултиматумом, Шејнбаум је још јесенас, када је ступила на дужност, сигнализирала да намерава да обнови безбедносну стратегију земље.
Најсмртоноснија дрога претња број један за САД: „Фентанил је променио све“
Трампове претње и најаве мексичке председнице Клаудије Шејнбаум да ће се овај пут озбиљно обрачунати са нарко-бизнисом забринули су вође картела. Неколико оперативаца картела рекло је за “Њујорк тајмс” да се по први пут истински плаше хапшења или смрти од стране власти. Један од вођа картела каже да покушава да смисли како да заштити своју породицу у случају да америчка војска нападне унутар Мексика. Други каже да се већ крије и да ретко напушта свој дом. Два младића који производе фентанил за картел кажу да су затворили све своје лабораторије. Заплене дроге и хапшења која спроводи мексичка полиција у последњих месец дана приморали су картел Синалоа да смањи производњу и да изместе лабораторије из своје матичне државе.
„Не можеш бити миран, не можеш ни да спаваш, јер не знаш када ће те ухватити“, рекао је један високорангирани члан картела Синалоа, који је, као и други оперативци, говорио под условом анонимности из страха од хапшења. Од почетка године само у Синалои је ухапшено 900 војника нарко-картела.
„Криминалне групе нису осетиле овај ниво притиска већ дуго времена“, рекао је Хаиме Лопез, безбедносни аналитичар из Мексико Ситија. Он примећује да влада очигледно није до сада желела да се обрачуна са криминалом, и да је све почело када је Трамп одредио рок.
Фентанил је лек и најсмртоноснија дрога на свету. Амерички регулатори одобрили су га за употребу као лека за ублажавање болова 1960-их, али је од тада постао главна дрога одговорна за смрт од предозирања опиоидима у САД. Убија у количинама 50 пута мањим од хероина. Доза од само два милиграма фентанила – отприлике величине врха оловке – може бити фатална.
На црном тржишту, познат је као зомби дрога. Често се меша са другим забрањеним дрогама, што доводи до тога да многи корисници нису свесни да супстанце које конзумирају садрже фентанил.
Нежељени ефекти фентанила су отежано дисање, мучнина, повраћање, поспаност и несвестица, поред екстремне среће и седације, а брзо изазива велику зависност.
Амерички центар за контролу и превенцију болести изнео је податак да је више од 74.000 Американаца умрло 2023. након узимања смеша лекова које садрже фентанил. Кина је примарни извор хемикалија које се користе за производњу фентанила.
Према америчкој агенцији за борбу против дрога (ДЕА), мексичке криминалне организације играју кључну улогу у производњи и испоруци фентанила , метамфетамина и других забрањених дрога у САД, одакле долази чак 98 одсто тих наркотика.
Тренутни притисак мексичких власти није, међутим, још смањио прилив фентанила у САД. Његова производња је јефтина и једноставна и производњу у Синалои замениће лабораторије у некој другој мексичкој држави. Потребно је мање од три центи за набавку хемикалија за прављење смртоносне дозе фентанила, што његову потенцијалну доступност чини практично неограниченом. Око две трећине смртних случајева од предозирања у САД доводи се у везу са фентанилом. Смртност је 10 пута већа него 1988, на врхунцу епидемије крека.
Фентанил је однео животе познатих музичара Мек Милера, Тома Петија и славног Принца.
Интервенција
Пре него што су нарко-дилери проглашени за терористе, 25. јула 2024, под Бајденовом администрацијом, војска САД извела је тајну операцију на територији Мексика, у којој су ухапшени и пребачени на суђење у САД чувени 76-годишњи нарко-дилер, један од тројице оснивача и вођа картела Синалоа „Ел Мајо“ Замбада и син најчуванијег америчког осуђеника, Ел Чапа. Замбадин успон од обичног дилера до „капо де капоса» (шефа над шефовима), како га често називају, прича је о прагматизму, лукавости и корупцији, ништа мање питорескна од успона његовог ортака Хоакина Гузмана – Ел Чапа. Ел Мајо тврди да је незаконито киднапован. Док је мексичка влада операцију оштро осудила, као мешање у унутрашње послове суверене земље, многи Мексиканци су је поздравили, свесни да власт није у стању да се одупре нарко-картелима.
Изручено 29 шефова картела
Следећи корак да се одобровољи Трамп био је на крају фебруара, када је Мексико изручио Сједињеним Државама 29 чланова нарко-картела, укључујући и озлоглашеног боса Рафаела Кароа Кинтера, којег САД дуго траже због убиства америчког агента пре 40 година. Он је један од оснивача картела Гвадалахара и кључна особа у стварању мексичке трговине дрогом. Провео је у затвору 28 година, али је 2013, уз велико негодовање САД, пуштен на слободу. Сада му у Калифорнији прети казна доживотног затвора.
Све ове изнуђене кораке, уз често понижавајуће претње и предлоге, мексичка влада вуче да би избегла економски хаос до кога би довело увођење царине од 25 одсто. На то ће се сигурно надовезати и драстичан пораст трошкова издржавања милиона избеглица које су већ на територији Мексика, или које ће тамо послати САД.
Трампово “завртање руке” мексичкој председници Шејнбаум, која му није ни идеолошки блиска, на дуже стазе ће ослабити њен ауторитет у нацији од преко 130 милиона људи.
Циљ је избећи царине. Прерано је рећи да ли почетни резултати акције мексичке владе сигнализирају трајно побољшање безбедносне ситуације, посебно у региону који је тако проблематичан као што је северна граница Мексика. Криминалне групе су се инфилтрирале у безброј локалних управа у овој области, а током деценија су изградиле сложене мреже шверца, па чак и софистицирану подземну инфраструктуру за промет недозвољених супстанци.
Акције Националне гарде још увек нису изазвале уобичајане сукобе између власти и криминалних група. Насилни напади криминалаца обично прате мобилизацију органа за спровођење закона. Цео регион ће дуго остати рањив на поремећаје јавног реда, као што су свакодневне смртоносне пуцњаве, напади на приватну имовину и јавну инфраструктуру и блокаде путева. Овај пут под претњом северног суседа да се умеша у сукоб, као трећа страна. Шансе за војну интервенцију САД су минималне, али Мексиканци не заборављају шта би за њих могла да значи “манифест дестини”.
Између корумпиране власти и “опасног живота” са једне стране и Трамповог апетита да “Америка поново буде велика”, (колико), за Мексиканце нема паметног избора.
Извор: НИН
