Промјене које уноси премијер Спајић у црногорску друштвено-политичку стварност од далекосежног су значаја
Већ можемо говорити о историји потеза господина Спајића којим се показује да се политичком толеранцијом и, заиста, демократским постулатима могу с лакоћом регулисати проблеми који су деструисали Црну Гору деценијама уназад.
Почевши од реакције на, за наше прилике, увијек тензичне организације и реализације пописа становништва, преко готово ноншалантног рјешавања проблема у вези са идентитетским раздорима (националним, хералдичким, вјерским итд.) до најновије реакције у погледу проналажења оптималног, а не популистичког приступа у рјешавању штрајка просвјетара, чини се да Црна Гора, напокон, има визију која нас помјера из социјалне апатије.
Уважити свачије право, економски стабилизовати систем, обезбиједити рад правосуђа, изборити се с инфлацијом, допустити сваком национу да истиче љубав и поштовање према сопственој култури и прошлости, а да га то не ставља на оптуженичку клупу, очевидно, јесте рецепт за излазак из амбиса тридеценијске управе ДПС и његових политичких сателита.
С друге стране, ови потези само показују колико су, уз корупцију, криминал и лажни патриотизам, представници старе политичке класе своју власт одржавале искључиво на раздорима, подјелама, манипулацијама. Ваљда је томе дошао крај. Сада, што остајемо помало затечени сазнањем да се многи проблеми могу решавати веома једноставно и брзо, то остаје повод да се и сами запитамо у чему смо живјели задње неколике деценије.
Милован Урван
