Пише: Крсто Газивода
Центар за екотоксиколошка истраживања објавио је резултате истраживања садржаја земљишта у безену црвеног муља. У суштини кажу да није много загађено. Но оно што је у земљишту брзо се шири ваздухом, нарочито кад дува вјетар. Је ли дошло вријеме да се ријеши тај проблем или чак и да се валоризује.
Резултати испитивања ЦЕТИ-ја показали да на подручју базена црвеног муља постоје загађујуће материје.
„Земљиште у зони базена црвеног муља, према Правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и методама за његово испитивање, показује локално повишене концентрације појединих неорганских и органских загађујућих материја, при чему су повишене концентрације флуора, никла и ПАХ једињења“, поручили су из овог еколошког центра.
Из ЦЕТИ-ја кажу да су терен испитивали на основу међународно признатих критеријума и да није ријеч о високом нивоу контаминације. Но, оно што је у земљишту, брзо се шири ваздухом, поготово кад су јаки вјетрови. За мјештане, уобичајена појава.
„Оно што се оног дана десило, дешава се готово сваке недеље или, ајде да кажем, можда пар пута у мјесецу. Кад год дуне јак сјеверни вјетар, а поготово кад је сушно вријеме у току љета, подигне се огромни облак црвене прашине који иде на све ове куће“, оцијенио је мјештанин Ботуна, Бојан Терзић.
Туфик Софтић: „Рјешавање еколошког проблема у Беранама важно за затварање поглавља“
„Суштина је да оно што се налази, да кажем, у базенима Црвеног муља је, да кажем, једног садржаја, али да негативан утицај на животну средину се дешава онда када се дешавају, да кажем, вјетрови“, мишљења је министар екологије, Дамјан Ћулафић.
Осим што је еколошко, питање црвеног муља у јавности је постало и економско. Професорица Металуршког факултета Мира Вукчевић годинама проучава могућност валоризације овог подручја и указује на могућа рјешења.
„Шта је некакав образац у развијеним земљама? Је управо то, да се прво примијене једноставније технологије за рекуперацију жељеза, евентуално титана, онда иде нека каскадна валоризација елемената ријетких метала, на крају се онај остатак, након издвајања корисних компоненти, користи за лаке форме у грађевинарству и оно што остане се ремедира.
Дакле, ремедијација је на крају једини излаз“, сматра Вукчевић.
Но, поставља се питање има ли базен црвеног муља перспективу на дуже стазе?
„Да ли Црна Гора са 8 милиона тона које сад постоје и више их нема, јер производње глине све више нема, да ли је спремна да за један релативно ограничени ресурс, који није мали, али је ограничен, јер га више неће бити, да ли је спремна на ту врсту улагања? То није на мени да одговорим, али то је нека пракса у развијеним земљама“, мишљења је Вукчевић.
Министар екологије каже да рјешавају и имовинско питање.
„Ми журимо да, кажем, ријешимо ово имовинско питање и да на крају капсулирамо те базене и да, кажем, трајно ријешимо једно велико еколошко питање“, казао је Ћулафић.
„Шта значи ремедијација? Значи неутрализација те базне течности изнад црвеног муља и практично затрпавање, да тако кажем, водећи рачуна о конструкционим особинама, односно о способности бране да све то изнесе, наравно, и добије се једна зелена површина која се онда може користити у разне сврхе“, појаснила је Вукчевић.
До тада, мјештани кажу да, на основу пређашњих искустава, сумњају у искрене намјере да се ово ријеши.
„Ако неком треба приватнику пар мјесеци, овдје ће требати пар година и ми свакако не очекујемо ништа и једино се надамо да ћемо добити разграничење праведно од стране главног града и да ћемо некако као општина покушати да се изборимо са овим највећим проблемом у Црној Гори“, поручио је Терзић.
Подсјетимо, Aгенција за заштиту животне средине неколико пута је дала план санације базена црвеног муља о који се тренутни власник оглушује.
Извор: РТЦГ
