U naredne četiri godine država mora da vrati dvije milijarde i 648 miliona eura starih dugova, a kako će se obezbijediti novac za to za sada nije poznato. U Ministarstvu finansija kažu da su najveće obaveze po osnovu državnih obveznica koje dolaze na naplatu, dok ekonomisti upozoravaju da će država, bez razvoja ekonomije i smanjenja javne potrošnje, da ulazi u nova, skupa zaduženja.
Četiri milijarde i 102 miliona eura, toliko je na kraju prošle godine bio javni dug Crne Gore, u koji su pored države, uključena i dugovanja opština. U Ministarstvu finansija kažu da su za tri mjeseca ove godine uspjeli da otplate 44 miliona eura starih obaveza, ali i da se zaduže 100 miliona kod Dojče banke. U ovom trenutku najviše dugujemo bankama i kupcima crnogorskih obveznica.
„Najveće obaveze čine obaveze po osnovu euroobveznica u iznosu od 1,75 milijardi eura, obaveze prema komercijalnim bankama u iznosu od 420 miliona i obaveze prema Exim Kina banci za auto-put“, navodi Svetlana Vukićević.
U naredne četiri godine Crna Gora treba da vrati dvije milijarde i 648 miliona eura starih dugova, dok će do 2025. samo na kamate otići više od 300 miliona.
„Otplata u 2024. godini 537 miliona, 2025. godine kada imamo euro obveznicu od 500 miliona imamo 855 miliona otplate i 2026. to je godina kada smo relaksirani od obveznica, otplata duga je 306 miliona, međutim 2027. nas čeka značajan skok zbog obeznice iz 2020. i tu je dug 950 miliona“, navodi Vukićević.
Iz kojih izvora ćemo finansirati dugove i redovne obaveze pitanja su na koja se za sada niko ne usuđuje da odgovori.
Ekonomisti upozoravaju da državi ne ide u prilog što se posljednjih godina povećava javna potrošnja, kao ni to što nemamo dugoročno upravljanje javnim finansijama.
„Kad imate povećane zarada dovodite u situacijuzemlju da ne može da otplaćuje dugove koji nam dolaze u narednom periodu. Čini mi se u narednih šest godina da ćemo morati da vratimo jedan BDP Crne Gore samoza otplatu dugova“, ističe Mirza Mulešković.
To, kako ističe Mulešković, jasno govori da ćemo morati da pokrenemo ekonomiju, da bismo redovno servisirali sve otplate.
„Ako bismo pričali o tome na koji način ćemo tosve da vratimo, jedini način ako želimo održivo da vodimo javne finansije je razvoj ekonomije. U slučaju da ne dođe do toga? U slučaju da ne dođe do toga moraćemo da imamo nova zaduženja“, kaže Mulešković.
Najzaduženije zemlje Evropske unije su Grčka, Italija i Španija, čiji je javni dug daleko iznad Mastriških kriterijuma od 60 odsto učešća u bruto društvenom proizvodu. Javni dug Crne Gore čini 70,7 odsto BDP-a, a Mulešković ne isključuje ni saradanju sa MMF-om kako bi smanjili dug i potrošnju.
Izvor: rtcg.me
