У наредне четири године држава мора да врати двије милијарде и 648 милиона еура старих дугова, а како ће се обезбиједити новац за то за сада није познато. У Министарству финансија кажу да су највеће обавезе по основу државних обвезница које долазе на наплату, док економисти упозоравају да ће држава, без развоја економије и смањења јавне потрошње, да улази у нова, скупа задужења.
Четири милијарде и 102 милиона еура, толико је на крају прошле године био јавни дуг Црне Горе, у који су поред државе, укључена и дуговања општина. У Министарству финансија кажу да су за три мјесеца ове године успјели да отплате 44 милиона еура старих обавеза, али и да се задуже 100 милиона код Дојче банке. У овом тренутку највише дугујемо банкама и купцима црногорских обвезница.
„Највеће обавезе чине обавезе по основу еурообвезница у износу од 1,75 милијарди еура, обавезе према комерцијалним банкама у износу од 420 милиона и обавезе према Еxим Кина банци за ауто-пут“, наводи Светлана Вукићевић.
У наредне четири године Црна Гора треба да врати двије милијарде и 648 милиона еура старих дугова, док ће до 2025. само на камате отићи више од 300 милиона.
„Отплата у 2024. години 537 милиона, 2025. године када имамо еуро обвезницу од 500 милиона имамо 855 милиона отплате и 2026. то је година када смо релаксирани од обвезница, отплата дуга је 306 милиона, међутим 2027. нас чека значајан скок због обезнице из 2020. и ту је дуг 950 милиона“, наводи Вукићевић.
Из којих извора ћемо финансирати дугове и редовне обавезе питања су на која се за сада нико не усуђује да одговори.
Економисти упозоравају да држави не иде у прилог што се посљедњих година повећава јавна потрошња, као ни то што немамо дугорочно управљање јавним финансијама.
„Кад имате повећане зарада доводите у ситуацијуземљу да не може да отплаћује дугове који нам долазе у наредном периоду. Чини ми се у наредних шест година да ћемо морати да вратимо један БДП Црне Горе самоза отплату дугова“, истиче Мирза Мулешковић.
То, како истиче Мулешковић, јасно говори да ћемо морати да покренемо економију, да бисмо редовно сервисирали све отплате.
„Ако бисмо причали о томе на који начин ћемо тосве да вратимо, једини начин ако желимо одрживо да водимо јавне финансије је развој економије. У случају да не дође до тога? У случају да не дође до тога мораћемо да имамо нова задужења“, каже Мулешковић.
Најзадуженије земље Европске уније су Грчка, Италија и Шпанија, чији је јавни дуг далеко изнад Мастришких критеријума од 60 одсто учешћа у бруто друштвеном производу. Јавни дуг Црне Горе чини 70,7 одсто БДП-а, а Мулешковић не искључује ни сарадању са ММФ-ом како би смањили дуг и потрошњу.
Извор: rtcg.me
