Раст цијена који се биљежи уназад двије године погађа многе индустрије, а велике ударе трпе и произвођачи пива. Трошкови производње овог напитка су значајно порасли, поскупиле су сировине, а због раста цијена енергената и транспорт је поскупио.
Из Удружења крафт пивара Црне Горе за портал “Банкар” кажу да су незадовољни односом државе према домаћим произвођачима пива.
“Налазимо се у неповољном положају у односу на увозна пива. Забрињава нас највише однос државе која, рекло би се, не мари за домаће произвођаче. Готово све земље у Европи дају подршку домаћој производњи па нас чуди како и Црна Гора која је, као што знамо, у великој зависности од увоза нешто не научи од тих држава. Не само што немамо финансијску подршку већ нам је држава окренула леђа и када је у питању пласман наших производа. Имамо ситуацију да државна предузећа, попут Скијалишта Црне Горе, немају у својој понуди домаћа пива већ посјетиоцима нуде увозна. Та чињеница довољно говори какав је однос државе према нама“, поручују из Удружења крафт пивара.
Забрињава их што, кажу, Министарства пољопривреде и екононског развоја немају слуха за њихове проблеме.
“Питамо се шта би требало да се догоди па да држава промовише домаће производе, а не као што годинама приоритет дају увозним производима”, кажу у Удружењу.
Иако релативно млада привредна дјелатност домаће пиваре дају допринос развоју домаће економије кроз запошљавање, али и извоз. Домаћа пива, као што су вина, могу постати препозната широм Црне Горе, а самим тим би поспјешили понуду државе.
Што се тренутне заступљености и процентуалном уђелу крафт пива на домаћем тржишзу тиче, ту смо, на нивоу „статистичке грешке“.
„Kао и у сваком послу у коме велики лобисти гуше мале, тај тренд није заобишао ни грану крафт пиварства. Изузетно је веики изазов позиционирати се на тржишту и добити прилику да на адекватан начин презентујемо свој производ. Ту првенствено мислимо на велике свјетске корпорације које издвајају енорман новац за ексклузивне уговоре у одређеним локалима“, поручују из Удружења.
Домаћих пива на рафовима и у кафићима готово да нема
У маркетима и угоститељским објектима домаћих пива готово да нема, а иако их има не налазе се на довољно истакнутом простору. Од велике помоћи за мале пиваре би била адекватна промоција домаћих пива, и давање предности домаћих производа у односу на увозне.
“Један добар примјер имамо и у непосредној околини- Мађарској, у којој је законски регулисан обавезан процентуални удио домаћег крафта у понуди локала. Битно је да добијемо шансу да понудимо наш производ, а тржиште је то које ће да суди, и гђе ће на крају квалитет да исплива на површину”, кажу у Удружењу крафт пивара.
Такође, предлажу да у маркетима се нађу посебне полице на којима би била изложена пива домаћих произвођача јер би се само на тај начин могли суочити са великим „играчима“.
Давање приоритета домаћим произвођачима пива држава може помоћи у промоцији домаћих производа али и Црне Горе као туристичке дестинације. Такође, уз очување квалитета и иновтивности, домаће крафт пиваре могу постати значајан дио гастрономске понуде Црне Горе као туристичке дестинације.
Обзиром да су нам пуна уста флоскула “ купујмо домаће” ово је прави показатељи колико надлежне уопште интересује домаћа производња.
“Чуди нас како да нико у држави схвати колико је значајна ова привредна ђелатност и колико доприноси развоју домаће економије кроз запошљавање, али и извоз чиме директно промовишемо и Црну Гору. Наша жеља је да домаћа пива, као што су вина, постану препозната широм Црне Горе како би на тај начин поспјешили понуду државе”, закључују у Удружењу крафт пивара.
Позивају нову Владу, у првом реду Министарства туризма, пољопривреде и економског развоја да сједну за сто и нађу рјешење за бројне проблеме са којима се суочавају.
Хрватска препознала значај својих произвођача
Сусједна нам Хрватска је одавно препознала значај домаћих произвођача пива. Још 2016. године препознали су вриједност брендирања новог туристичког производа као великог потенцијала за хрватски туризам. Већ тада Влада је подржала организацију “Црафт Беер Фестивала” који у тој земљи има традицију.
Извор: bankar.me
