Пише: Бренд Ригерт
Са сваким даном рата против Ирана комплетна светска економија тоне у све дубљу кризу. Богате земље још и могу да плате веће цене, али сиромашним државама прети катастрофа.
Доналд Трамп у последње време само кратким порукама на својој мрежи Truth Social изазива олује на берзама и тржишту енергената. Када је прошле недеље запретио Ирану да ће уништити његове електране ако не ослободи саобраћај у Ормуском мореузу, цена нафте одлетела је у небо. А сада кад је поручио да „разговара“ са Ираном и да ће одложити ултиматум за пет дана, берзе су угледале трачак наде и цена нафте спустила и испод 100 долара за барел.
Ту није само реч о цени нафте и гаса, него укупно 15 робних група, анализира немачки лист Handelsblat. Бура захвата исто тако тржиште сировина за хемијску индустрију, ђубрива, пластике, племените гасове и неке метале који су поскупели барем 10, а понешто и читавих 50 одсто. „Поскупљења ће се осетити у читавом производном ланцу индустрије“, сажима Матијас Захерт, директор хемијског концерна Lankses.
Нафта, али и ђубриво или – хелијум
Јер у региону Персијског залива производе се и основне сировине за ђубрива – сумпор, амонијак и уреа, а претња несташице одмах диже цену на светском тржишту. Компанија Qatar Energy, на пример, обуставила је производњу урее. У Индији, Пакистану и Бразилу фабрике ђубрива морају да смање производњу. И у САД уреа већ недостаје у велепродаји.
Исто важи и за племенити гас хелијум. Четрдесет одсто светске производње тог гаса, који је неопходан у производњи полупроводника, добија се из природног гаса у Персијском заливу. Ако то не може да стигне на тржиште, доћи ће до застоја и у производњи чипова у Азији.
„Хелијум је заиста проблем“, рекао је Јулијан Хинз, стручњак за трговину у Институту за светску привреду у Килу. „Ако ово потраје, постаће проблем. Али тешко је рећи колико времена има.“ Професор Хинз сматра да се тренутно још не ради о физичкој несташици сировина, али сама очекивања несташице изазивају раст цена: „Тржиште није сигурно шта би могло да се догоди. Није толико пресудно шта се заиста догодило.“ А у свему томе нису нарочито корисне ни паушалне поруке које стижу из Беле куће.
Хинз додуше још не очекује неке озбиљне проблеме за немачку трговину. Деведесет одсто размене одвија се унутар Европске уније, а трговина са државама у заливу прилично је мала.
Ипак, у Немачкој би лако могао да се настави раст цена хране, већ и због виших трошкова превоза и виших цена ђубрива. На то упозоравају посланик СПД Есра Лимбахер и председник удружења пољопривредника Јоахим Руквид. Бројне привредне гране рачунају с порастом трошкова и могућим повећањем цена за потрошаче. То би, пак, могло подићи тренутно ниску стопу инфлације и закочити ионако скроман привредни раст.
Глобалном југу прети катастрофа
Али док развијене земље још могу и да плате веће цене сировина, рат против Ирана прети катастрофом у сиромашним подручјима као што је Африка, упозорава евангелистичка хуманитарна организација „Хлеб за свет“. Цене вештачког ђубрива драстично су порасле већ након почетка руског напада на Украјину 2022, а сада прети и ново поскупљење јер су погођене земље Персијског залива. Притом без довољно ђубрива у неким афричким државама и принос би био лошији, што тамо значи и да становништву прети глад, страхују стручњаци организације „Хлеб за свет“.
А онда је ту и нафта: неке државе Африке имају и сопствена налазишта нафте и гаса, али немају довољно рафинерија. То значи да ипак морају куповати бензин, дизел и керозин, а поготово ако државе субвенционишу цене горива, то ће значити и празну државну касу, раст државног дуга и инфлацију, сажима хуманитарна организација. По њиховој процени, ова криза ће најтеже погодити државе као што су Сенегал, Бенин, Еритреја, Буркина Фасо и Замбија.
Директор Међународне агенције за енергију (ИЕА) Фатих Бирол такође упозорава на „велику претњу“ светској привреди. Ниједна земља, ни у Африци, ни у Азији, ни у Европи, неће бити поштеђена последица кризе ако се она и даље буде развијала овим смером. Сценарио је гори од две нафтне кризе седамдесетих узетих заједно.
Пошто су и саме САД погођене огромним растом цена горива за возаче и логистички сектор, у ИАЕ неки нагађају да би рат ипак могао брзо да се заврши. Међународна агенција за енергију је међувладина организација 32 развијене индустријске државе глобалног Севера.
Угрожен и ваздушни и поморски саобраћај
Државе Персијског залива систематски су се развијале и у чвориште ваздушног саобраћаја и спону Европе и Далеког истока. Од користи им је било и то што је практично прекинут авио-саобраћај преко Русије, али сада је огроман проблем што су угрожена и њихова чворишта у Дубаију и Дохи, како за путнике тако и за терет.
Из Луфтханзе се чује како се сада хитно траже карте за директне летове из Европе у Азију – без преседања, без обзира на цену, а већ и због цене керозина оне су сада постале заиста папрене. А због цене керозина поскупљују и авионске карте у читавом свету.
Лоше је и са поморским саобраћајем: око 2.000 бродова тренутно је блокирано у Персијском заливу, а бродовласници морају видети како да надокнаде тај губитак. Јер читави транспортни ланци су угрожени или чак потпуно прекинути, а премије за осигурање бродова такође расту због ратне опасности.
Немачка министарка привреде Катерина Рајхе (ЦДУ) тренутно види кризу цена, али не и кризу снабдевања. Нафта и гас доступни су у довољним количинама, али поскупљују. Наравно да министарство „прати“ и поскупљења у другим секторима, рекао је портпарол министарке за ДВ. Но нису донете конкретне мере како би се евентуално супротставили инфлацији.
Јулијан Хинз из Института за светску привреду у Килу нипошто не мисли да би ту помогле државне субвенције: то државу кошта, а ионако их на крају плаћају порески обвезници. „Не можемо да се правимо да се ништа није догодило. Али веома је опасно играти се с ценама.“
Извор: Дојче Веле
