Tim istraživača je otkrio da ako dete koje čita knjige iz zadovoljstva ima poboljšane kognitivne sposobnosti, mentalno zdravlje i osećaj empatije tokom odrastanja. Ne preporučuje se više od dvanaest sati čitanja nedeljno i dovoljno je pronaći knjige koja će dete da interesuju, da probude njegov istraživački duh, kreativnost i da budu pomoć u razvijanju emocionalne inteligencije.
Tim je otkrio snažnu vezu između čitanja iz zadovoljstva u ranom uzrastu i pozitivnog učinka u adolescenciji na kognitivnim testovima, koji su merili faktore kao što su verbalno učenje, pamćenje, razvoj govora, kao i školski uspeh.
Istraživači sa univerziteta Kembridž i Vorvik u Velikoj Britaniji i univerziteta Fudan u Kini pogledali su podatke iz Grupe adolescentnog mozga i kognitivnog razvoja (ABCD) u SAD, koja je regrutovala više od deset hiljada mladih adolescenata.
Od svih ispitanih učesnika, nešto manje od polovine (48 procenata) je imalo malo iskustva u čitanju iz zadovoljstva ili je to počelo da radi tek kasnije u detinjstvu. Preostala polovina je provela između tri i deset godina čitajući iz zadovoljstva.
Tim je analizirao širok spektar podataka, uključujući kliničke intervjue, kognitivne testove, mentalne i bihevioralne procene i skeniranje mozga. Uporedili su mlade ljude koji su počeli da čitaju iz zadovoljstva u relativno ranim godinama (između dve i devet godina) sa onima koji su počeli dosta kasnije i sa onima koji nikada nisu razvili ovu naviku.
Deca koja su čitala od malih nogu su imala bolje mentalno blagostanje (što je zaključeno korišćenjem brojnih kliničkih rezultata i izveštaja roditelja i nastavnika), pokazivala su manje znakova stresa i depresije, imala su poboljšanu pažnju i manje problema u ponašanju (agresija, kršenje pravila…).
Deca koja su ranije počela da čitaju takođe su imala tendenciju da provode manje vremena pred ekranom (TV, pametni telefoni, tablet) tokom nedelje i vikendom u adolescenciji, a takođe su imala tendenciju da spavaju duže. Može se pretpostaviti da je manje izlaganja plavom svetlu od ekrana, pogotovo u noćnim satima, pozitivno uticalo na san.
Kada su istraživači pogledali skeniranje mozga iz grupe adolescenata, otkrili su da su oni učesnici koji su čitali iz zadovoljstva u ranom dobu imali veće ukupne površine i zapremine mozga, uključujući određene regione mozga koji igraju kritičnu ulogu u kognitivnim funkcijama. Drugi regioni mozga koji su se razlikovali među ovom grupom bili su oni za koje se ranije pokazalo da se odnose na poboljšano mentalno zdravlje, ponašanje i pažnju.
„Čitanje nije samo prijatno iskustvo – opšte je prihvaćeno da inspiriše razmišljanje i kreativnost, povećava empatiju i smanjuje stres. Ali povrh ovoga, pronašli smo značajne dokaze da je to povezano sa važnim razvojnim faktorima kod dece, poboljšavajući njihovu spoznaju, mentalno zdravlje i strukturu mozga, koji su temelj za buduće učenje,“ objasnila je na portalu univerziteta profesor Barbara Sahakijan, sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Kembridžu.
Optimalna količina čitanja kod malog deteta bila je oko dvanaest sati nedeljno. Više sati od toga nije donelo dodatne benefite. Štaviše, došlo je do postepenog smanjenja kognicije, a istraživači kažu da takav rezultat može biti zato su deca provodila više vremena sedeći/ležeći dok čitaju, a manje vremena na druge aktivnosti koje bi mogle da obogate kognitivnu sposobnost (sportske i društvene aktivnosti).
„Podstičemo roditelje da daju sve od sebe da u svojoj deci probude radost čitanja u ranom uzrastu. Ako se to uradi ispravno, pružiće im ne samo zadovoljstvo i užitak, već će im pomoći i razvoj i podstaći dugoročne navike čitanja, što je takođe može pokazati korisno i u odraslom životu,“ zaključio je profesor Đianfeng Feng sa Univerziteta Fudan u Šangaju.
Izvor: rt.rs
