Двекњиге представљене су у СКЗ – студија „Бранко, романтичарски песник“ Ненада Николића (1975) објављена у знаменитом „Плавом колу“ и, у другој едицији, „Песме“ Бранка Радичевића (1824-1853), а поводом 175 година од објављивања чувене књиге „Песме“ из 1847.
– Полазећи од питања „читамо ли Бранка“, Николић нагласак ставља на то да ли је Бранко Радичевић песник који данашњем читаоцу има шта да каже или је његово дело само књижевни споменик. Узимајући за пример најпознатије Радичевићеве песме и поеме, Николић је показао да је Бранко највише романтичар тамо где је у први план постављено лирско ја, тамо где доминира исповедност и тамо где се као у песми „Кад млидија умрети“ (која сада дата у изворном облику, без слова х) између пејзажа и људског бића успоставља однос дубоке симболизације, заснован на осећању протицања времена, растакања материје живота оног бића које се оглашава као песничко биће. Исто тако, Николић настоји да покаже како у поеми „Туга и опомена“, полазећи од једне типичне романтичарске теме, од опевања тзв. мртве драге, Радичевић залази у сферу лирске метафизике – рекао је Радивоје Микић.
Николић, који је начинио и избор из Бранкових песама, истакао је да се допринос овог песника не може у потпуности разумети ако се не имају у виду његови стихови из заоставштине, међу којима је и поема „Безимени“ која иде ка роману у стиховима.
– Овим избором хтео сам да покажем да је Бранко жив песник који стоји на почетку нашег романтизма – рекао је Николић.
Извпр: Новости
