Дипломатска активност широм Европе уочи почетка Првог светског рата била је на врхунцу. Телеграми и поверљиве депеше летели су са једног краја континента на други, а међу њима нашла се и једна преписка српског престолонаследника Александра Карађорђевића и руског цара Николаја II Романова
Пошто је Аустроугарска притисла Србију пославши ултиматум који се и дан-данас памти као “најужаснији документ који је једна држава уручила другој“, принц Александар је решио да се прво обрати за помоћ Русији.
Аустроугарску ноту Србији у којој се наводи шта држава треба да уради у истрази поводом атентата у Сарајеву ако жели да избегне ескалацију сукоба, предао је посланик барон Владимир фон Гизл 23. јула 1914. у поподневним часовима заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија.
Већ сутрадан принц Александар послао је телеграм за Петроград.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар његовом Царском Величанству Цару Русије
Београд, 11/24. јул 1914. године (Телеграфским путем)
Синоћ је аустроугарска влада предала српској влади ноту која се односи на злочин у Сарајеву. Србија, свесна своје међународне обавезе, од тренутла када је ужасни злочин почињен, изјављивала је да га осуђује и да је спремна да отвори истрагу у Србији уколико се на суђењу које су организовале аустроугарске власти докаже саучесништво неких њених поданика.
Међутим, захтев садржан у аустроугарској ноти за Србију је непотребно понижавајући и неспојив с њеним достојанством као независне државе.
На пример, од нас се захтева да беспоговорно дамо изјаву владе у “Службеном гласнику”, као и да Суверен да налог војсци, којом треба да престанемо са духом непријатељства према Аустрији и да сами себе окривимо за криминалну слабост у погледу издајничке интриге. Даље се од нас тражи да дозволимо аустроугарским званичницима да дођу у Србију и да учествују с нашим званичницима на суђењу и да надгледају испуњавање осталих услова постављених у ноти. Од нас се тражи да прихватимо те захтеве у целини у року од четрдесет-осам сати; у противном ће аустроугарско Посланство напустити Београд.
Спремни смо да прихватимо оне аустроугарске услове који су у складу с положајем једне независне државе, као и оне које нам Ви, Величанство, евентуално будете саветовали да их прихватимо, а сва лица чије саучесништво у злочину буде доказано биће строго кажњена с наше стране. Неки од захтева нису могли бити испуњени без промена у нашем законодавству, за шта би било потребно време.
Дат нам је сувише кратак рок. Можда ћемо по истеку тог рока бити нападнути од стране аустроугарске војске која се концентрише на нашој граници. Нисмо у стању да се одбранимо и молимо Вас, Величанство, да нам притекнете у помоћ што је могуће пре. Много цењена добра воља коју сте, Величанство, толико пута показали према нама улива нам чврсту веру да и овог пута наш апел Вашем племенитом словенском срцу неће остати без ођека.
У овом критичном тренутку изражавам осећања српског народа молећи Вас, Величанство, да се заинтересујете за судбину Краљевине Србије.
Одговор цара Николаја II стигао је три дана касније.
Његово Царско Величанство Цар Русије
Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Србије
Петроград, 14/27. јул 1914. године (Телеграфским путем)
Када сте ми се обратили, Височанство, у време нарочитог стреса, нисте погрешили у погледу осећања која гајим према Вама нити у погледу мојих срдачних симпатија према српском народу.
Садашња ситуација најозбиљније заокупља моју пажњу, а моја влада улаже крајњи напор да изглади садашње тешкоће. Не сумњам ни најмање да Ви, Височанство, као и српска краљевска влада, желите да тај задатак олакшате не занемарујући ниједан корак који би могао водити решењу и тако спречити ужасе новог рата и очувати достојанство Србије.
Све док постоји и најмања нада да се избегне крвопролиће, сви наши напори биће усмерени ка том циљу; али упркос нашој жаркој жељи нисмо имали успеха. Можете бити уверени, Височанство, да Русија ни у ком случају неће престати да се интересује за судбину Србије.
Престолонаследник Александар у овоме је видео недвосмислену подршку Русије Србији. Три дана касније је одговорио овога пута већ из Ниша где се, у ишчекивању напада, изместио државни врх.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар његовом Царском Величанству Цару Русије
Ниш, 17/30. јул 1914. године (Телеграфским путем)
Дубоко дирнут телеграмом који сте, Величанство, изволели да ми јуче упутите, хитам да Вам захвалим из свег срца. Можете бити уверени, Величанство, да су срдачне симпатије које Ви, Величанство, осећате према мојој земљи посебно цењене и да испуњајау наша срца уверењем да је будућност Србије сигурна, сада када је предмет љубазне бриге Вашег Величанства.
Ови болни тренуци могу само ојачати споне дубоке привржености које повезују Србију и Свету Словенску Русију, а осећања вечне захвалности која гајимо због помоћи и заштите коју нам указујете, Величаство, заувек ће имати своје место у срцима свих Срба.
Извор: РТС/Истроијски Забавник
