Пише: Маријана Миљић Бјеловук
Непроцјењиво епиграфско благо и вијековима стари ћирилички натписи са подручја Ливањског поља сакупљени су у обимној књизи „Ћирилички споменици Ливна“, капиталном двојезичном издању које су објавили Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ и „Удружења Огњена Марија Ливањска“.
Ово дјело, чији су аутори Горан Комар, Синиша Шолак и Милош Дамњановић настало је након вишегодишњих теренских истраживања и доноси стотине рашчитаних натписа, драгоцјен преглед историје ливањских родова, као и изузетне налазе попут епитафа из 1522. године.
Књига „Ћирилички споменици Ливна“, која је објављена као четврто издање у склопу запажене едиције „Тропоље и Западне стране“, простире се на више од 300 страница, а аутори наглашавају да је посебан печат књизи дао управо Дамњановић, који је врсни познавалац прошлости тог краја, обогативши је драгоцјеним прегледом историје ливањских родова.
Натписи из 1522. године
Аутори овог дјела посебну пажњу посветили су српском православном гробљу у селу Застиње, које представља цјелину од непроцјењивог значаја за историју и културу Срба у овом дијелу БиХ. На овом гробљу налази се велики број епитафа из 18. вијека, које је раније изучавао и представио Стипо Манђерало.
– Са Манђералом смо све вријеме имали одличну сарадњу и на истакнутим мјестима у књизи изразили дубоку захвалност. Разлика у поступку презентовања натписа састоји се у томе што смо ми приложили фотографије, док је Манђерало урадио уредну транслитерацију – навео је Комар.
Велику радост, наводи, изазвало је проналажење натписа попа Илије и његове снахе из 1522. године.
– Овај српски натпис припада малом фундусу најранијих ћириличких епитафа који су нам доспјели из 16. вијека, а налази се у самом врху групе текстова исклесаних на крсним споменицима мањих димензија из периода који се наслања на епоху стећака. Важност овог споменика изузетно је велика – наглашава Комар.
Истраживачке активности на стварању ове књиге, наглашава он, започете су још 2016. године.
– Сва издања у оквиру едиције „Тропоље и Западне стране“ су луксузна, у тврдом повезу, на квалитетној хартији и двојезична, на српском и енглеском језику. Огромна заслуга за ову едицију припада Синиши Шолаку, који изузетном енергијом и залагањем води пројекте ка завршетку – казао је Комар.
Велико богатство
Наглашава и да је културна оставштина српског народа у овом дијелу средишње балканске земље велико богатство за све њене саставнице.
– Такође, на темељу увида у архивску грађу и литературу, поуздано свједочим да је степен толеранције и сарадње међу вјерама на том простору у прошлости био неупоредиво већи него што га је донио преломни 20. вијек – поручио је Комар, који није крио радост што им је пружена прилика да објаве и четврту књигу.
Нагласио је да нарочиту захвалност дугују Задужбини „Кнез Мирослав Хумски“, наглашавајући да је то најмање због материјалних средстава, а највише због великог моста сарадње који је саграђен током реализације овог пројекта.
– Дао Бог да и много богатији од нас усмјере поглед ка овој опустошеној земљи и култури која представља драгоцјеност за цијелу Европу – закључио је Комар.
Култура писма
Шолак наглашава да пројекат „Тропоље и Западне стране“ има за циљ доказивање просторно-физичког континуитета ћириличког писма и писмености.
– То је једино изводљиви теренским радом и прикупљањем извора првог реда. Тропоље је у касном средњем вијеку био назив за Гламочко, Ливањско и Дувањско поље (Дувно је било престоница). Западне стране су западније (Дрвар, Грахово, Петровац…….). Суштина је да се физички докаже присуство ћирилице и мимо Источне Херцеговине, то јест много западније. За ових девет година како се овим бавимо изграђена је и структура (мрежа сарадника) која даје резултате, а имамо и назнаке институционализације јер резултати постају препознатљиви – казао је Шолак, који је и предсједник Удружења „Тропоље и Западне стране“.
Нагласио је да сарађују са Филолошким факултетом у Бањалуци, Матицом српском из Новог Сада, али и са домицилним становништвом које је неопходно за налажење локација то јесте споменика са натписима.
– Задње је објављено издање „Ћирилички споменици Ливна“ и сматрамо да сви налази дају значајан допринос у приказивању културе писма на овим просторима – закључио је Шолак.
Извор: Глас Српске
