Петак, 13 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Цариградски патријарх: Саслужење у Београду је велики догађај

Журнал
Published: 25. мај, 2022.
Share
SHARE
Цариградски Патријарх Вартоломеј началствовао је у петак 20. маја 2022. На вечерњи за празник Светих Константина и Јелене у храму ставродромске заједнице

Богослужењу су присуствовали митрополит пруски Јоаким, епископ тралејски Венијамин, архимандрит Петар, игуман светогорског манастира Дионисијата Апостолос Дигбасанис, представник Генералног конзулата Грчке и велики број вјерног народа.

Патријарха је дочекао митрополит сарандски Еклисије, који је задужен за заједницу у Ставродроми.

Патријарх се у свом обраћању осврнуо на равноапостолне Свете Константина и Јелену, са којима је, како је истакао, Цариград нераскидиво везан.

„И данас наш Цариград памти, уз своје име, допринос двоје прослављених светаца хришћанству, Константинов поход на Максенција и Божије знамење на небу, када је Константин видио знак крста са свијетлим натписом „Овим побјеђуј“. И заиста, са крстом и монограмом имена Христовог као заставом, поразио је троструко бројнију војску Максенција, као што је касније поразио свог супарника Ликинија и постао самодржац, од Константина и хришћанство, које је до тада било прогањано, такође изашло као побједник.

Порука са неба Константину Великом, да само крстом можемо постићи побједу, је порука коју нам доноси данашњи велики празник. Нема Васкрсења без Крста. Пијре око мјесец дана славили смо васкрсење Господа нашег из мртвих, али након што смо Га пратили корак по корак у страдању и на Голготи до Његове смрти на крсту.

Не будимо, дакле, обесхрабрени и разочарани када смо у животу позвани да носимо разне крстове, невоље и искушења. Ово је порука коју вечерас са Ставродромија шаљемо ожалошћеној и искушаваној дјеци Мајке Цркве у Украјини. Све ове тешкоће и проблеме можемо превазићи вјером у силу Крста Господњег, вјером у Његову божанску личност, која је „побиједила свијет“ и Својом добровољном смрћу на крсту побиједила „оног који има силу смрти, то јест ђавола”. Историју пише свемогућа божанска десница „Господа над војскама“, а не наши људски прорачуни и празне статистике и аналогије. Било би најтужније када би историја била дјело само човјека!“

Патријарх је ријечи добродошлице упутио новом предстојатељу заједнице у Ставродромију, митрополиту сарандском Андреју.

„Свети брате, Мајка Црква, која те је подигла у Христу и привела у чин архијереја, тражећи прикладног наследника покојног брата митрополита транупољског господина Германа, нашла га је у лицу Вааше љубљене светости. Имајући у виду Ваше дугогодишње искуство и службу на високим административним позицијама Патријаршијског двора, као што су Велики архиђакон и Велики протосинђел, као и испуњавање повјерених Вам дужности са свом преданошћу и осјећањем црквене одговорности, надамо се да ћете са истим осећајем црквене одговорности вршити и свој нови духовни и пастирски рад, у блиској сарадњи са нашим достојним викарем и Вашим старим колегом у Патријаршијском двору, епископом тралијским Венијамином, као и часним старјешином ове заједнице, којој предсједава активни и добротовор Цркве и институција нашег једистава, Георгијем Папалијарисом, који у потпуности оличава и изражава дух и учење Крста, односно љубави и самопожртвовања.“

Потом се осврнуо на покојног митрополита транупољског Германа, кога је описао као мудрог архијереја, посвећеног одбрани права Мајке Цркве.

„Његов примјер милосрђа и смирења, његове увијек присутне радости и христолике ревности којом је вршио своју благословену и дугогодишњу службу благочестивом народу Божијем, остаје увијек живи и свијетли свјетионик и драгоцени путоказ не само за његовог насљедника, већ и за све младо свештенство Патријаршијског двора, које очински позивамо да га има за узор. Од свег срца желимо да Господ упокоји душу служитеља нашег апостолског престола, гдје сија свјетлост лица Његовог! Нека сви имамо његов благослов!“

Затим је срдачно пожелио добродошлицу уваженим професорима и ученицима Богословије Светог Петра на Цетињу, у Црној Гори, који ових дана бораве у посјети Цариградској цркви.

„У Вашем лицу поздрављамо цијелу Свету Цркву српску и срдачно грлимо њеног предстојатеља патријарха српског Порфирија. Наше двије Цркве спајају свете и нераскидиве везе, везе заједничке вјере и заједничке борбе за њу, и везе љубави, које, по ријечима апостола Павла, „никада не престаје“.

Желимо да вам честитамо на одлуци да изучавате Свето писмо и да се посветите Цркви. Љепши пут и светије служесње нисте могли изабрати. Нека вас увјек просвјетљује Утјешитељ и нека вас уводи у сваку истину, ради наше свете Православне Цркве и ради њене велике и спасоносне мисије у свијету, имајући „плод свој на освећење, а крај живот вјечни“ (Рим. 6, 22).

Патријарх се осврнуо и на саслужење патријарха српског Порфирија и архиепископа охридског Стефана. Он је говорио о великом догађају који је с правом описан као „литургија помирења“, а који се, како је рекао, десио само неколико дана након историјске одлуке Светог и Свештеног Синода Цариградске Патријаршије да обнови редовно евхаристијско општење „Цркве у Скопљу, отварајући тако пут њеном помирењу са Светом црквом српском“. Патријарх је изразио радост „Цариградске Мајке-Цркве и за Српску и за Скопску цркву“, што помаже да се успостави мир и ред на Балкану.

Послије вечерње, патријарх је имао састанак са делегацијом украјинских жена из Маријупоља, чији су мужеви украјински борци који су заробљени у Азовсталу, а сада су, према ономе што су пренијели патријарху, зарпбљеници. Патријарх је изразио саучешће и подршку Украјинкама, као и читавом напаћеном украјинском народу, пожељевши да Бог помогне њиховим мужевима и свима који су у истој ситуацији да се што прије окончају искушења и да се поново споје са својим породицама.

Извор: ЕТОС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Кина организовала војне вежбе у близини Тајвана
Next Article Никола Јокић и Лука Дончић поново у првом тиму НБА лиге

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милорад Дурутовић: Шта тражи пјесник у подземном свијету?

Пише: Милорад Дурутовић Прије десет година, на данашњи дан, у јутарњим часовима, стигла је до…

By Журнал

Ђуро Радосавовић: Лако је Саши звиждати

Пише: Ђуро Радосавовић Саша Мујовић иза себе нема мафију, нема бивше робијаше, дилере и батинаше. Нема…

By Журнал

Елис Бекташ: Приповијест о једном неугодно ружном и гадном ситном дјетету

Пише: Елис Бекташ Кренем једном тако до дућана па док сам ишао преко паркинга непосредно…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 3

У румунском граду подижу споменик Његошу

By Журнал
КултураМозаик

Драган Ускоковић: Посред улице Слободе

By Журнал
МозаикНасловна 1ПолитикаСТАВтоп1

Попис: Од екстремне „ужарености“ до „мирних вода“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?