Ова година би за светске берзе могла да се испостави као једна од најгорих у историји, јер је прва половина била најгора у протеклих 50 година, а нема назнака да ће се ситуација поправити у догледно време
Највећа светска берза у Њујорку од почетка године потонула је 20,22 одсто. Друга највећа берза Насдак, такође смештена у Њујорку, пала је 32,63 одсто, индекс Дау Џонс који мери перформансе 30 најбитнијих компанија на америчким берзама од почетка године пао је 19,64 одсто, док је индекс С&П 500, који прати 500 највећих компанија у САД, пао 24,21 одсто, преноси Индекс.
Ситуација није ништа боља ни у остатку света, па је главна берза у Kини у Шангају у минусу 18,13 одсто од почетка године, Ханг Сенг, индекс берзе у Хонгконгу пао је 28,06 одсто, са посебно великим падом индекса који прати деонице компнија за некретнине у Kини.
ДАX индекс, који прати 40 највећих немачких компанија, на берзи у Франкфурту од почетка године у минусу је 23,38 одсто, док је Еуронекст 100, који прати 100 најликвиднијих компанија којима се тргује на највећој европској берзи у Амстердаму у црвеном 17,89 одсто.
Најбогатији у минусу 1400 милијарди долара
Процењује се да је 500 најбогатијих људи на свету у првој половини ове године изгубило 1400 милијарди долара због највећег пада на берзама у протеклих пет деценија, а само су Илон Маск, Џеф Безос и Марк Зукерберг изгубили 190 милијарди.
Милијардери већину богатства држе у деоницама, па оно варира у зависности од цена на берзама. Kако је у две пандемијске године вредност деоница расла, тако је од почетка ове године драстично пала. На светском нивоу око 2350 милијардера повећало је своје богатство за 4000 милијарди долара током пандемије. Ове године се догађа све супротно.
Kако је рецесија све изгледнија, а инфлација не јењава, до краја године најбогатији људи могли би да изгубе још који билион долара.
Инвеститори ове године немају где да „сакрију“ свој новац, јер је тржиште криптовалута такође у дубоком минусу, а тренутна цена биткоина износи око 20.000 долара, што је још већи пад од деоница, јер је 1. јануара биткоин вредео више од 47.700 долара.
Чудан берзански свет
Берзе и деонице су се чудно понашале 2020. и 2021. године. Иако је почетак пандемије обележио берзовни крах, ситуација се преокренула и берзе су снажно расле у две пандемијске године. Индекс берзе у Њујорку прво је пао са 14.000 бодова крајем фебруара 2020. на мање од 10.000 бодова у другој половини марта исте године, али је тада почео раст до рекордних више од 17.000 бодова на крају 2021, што је био историјски рекорд.
Док су берзе рушиле рекорде, а цене деоница расле, глобална економија је стала. Локдауни, пуцање трговинских ланаца, заустављање путовања, укидање низа послова и ограничавање пословања указивало је да је глобална економска ситуација веома лоша.
Индекс трошкова поморског контејнерског превоза се више него ушестеростручио од почетка 2020. до друге половине 2021. Светски БДП је 2020. пао за 3,3 одсто, највише у историји, а поређења ради, у доба велике кризе 2009. пао је за 1,3 одсто и то су једине две године од 1961. у којима је раст светског БДП-а био негативан.
Преливање новца намењеног привреди на берзе
Берзе су, међутим, расле у тако лошим условима због експанзивне монетарне политике централних банака, пре свега америчких Федералних резерви. Тиме се ефективно стварао новац, јер су централне банке куповале финансијске инструменте од државе и приватних компанија, дајући им свеж новац који је требало да поправи ликвидност и да стабилизује економију. Новац је био јефтин и лако се до њега долазило.
Иако је план био да централне банке тиме одржавају привреду у животу, добар део тог новца једноставно се прелио на берзе, па је привреда пропадала, а цене деоница су расле као да је економија у узлету. Те политике биле су праћене државним фискалним политикама, којима се делио новац грађанима и компанијама, па су се САД хвалиле да су потрошили 4,6 билиона долара на разне програме помоћи у време пандемије, а слично су радиле и друге државе.
Закуцана инфлација
Централне банке САД, ЕУ и Велике Британије дуго су одбијале да прихвате да постоји проблем инфлације. Амерички ФЕД је тек крајем 2021. признао да инфлација није пролазна, што је до тада био главни став, док је Европска централна банка то урадила још касније, па је касније кренула и с ублажавањем експанзивних монетарних политика и повећавањем каматних стопа.
Због тога су САД у 2022. ушле с већом стопом инфлације од ЕУ, али је због бржег реаговања ФЕД-а она спорије расла него у Унији, па је у августу инфлација у Америци износила 8,3, а у еврозони 9,1 одсто.
Борба против инфлације
Kако централне банке сада повећавају каматне стопе, тако се издувава балон на берзама, настао у време пандемије. Централна банка САД саопштила је да је приоритет борба против инфлације и да је за то спремна да жртвовује и раст БДП-а и цене деоница.
Средином 2021. почела се појављивати инфлација у САД, ЕУ и осталим земљама, на што су многи економисти упозоравали од почетка увођења монетарних и фискалних стимуланса како би се сузбили ефекти пандемије и противпандемијских мера. Заговорници тих политика тврдили су да су оне нужне за одржавање какве-такве привредне активности у хаотичним условима 2020. и 2021, али се показало да те мере имају своју цену, пре свега у виду инфлације.
Иако је богатство најбогатијих највише везано за деонице, негативни учинци краха берза имаће много шире последице. Једни од највећих инвеститора на берзама су пензиони фондови, због чега висине пензија зависе од кретању на берзама, а поред тога, више од 55 одсто грађана САД поседује деонице.
Извор: J.H./FoNet/vreme
