Бугарска и Северна Македонија оптужиле Русију да „минира“ споразум две земље о историјском наслеђу, чијим би потписивањем била отворена врата за почетак преговора Скопља и Европске уније. Наводи о шпијунској афери уследили након што су се две стране, наводно, договориле о пореклу цара Самуила, Ћирила и Методија и Климента Охридског.
Неименоване личности из македонских институција су последњих дана лобирале у Бугарској против постизања споразума две државе, рекао је македонски министар спољних послова Бујар Османи, два дана пошто су власти у Софији покренуле истрагу о мешању руских шпијуна у овај преговарачки процес.
„У овом скандалу ради се о руским интересима“, рекао је, готово истовремено, бугарски премијер Кирил Петков, који је још пре неколико дана обзнанио да тајна служба води истрагу против наводних руских шпијуна.
Ни Петков, ни Османи, међутим, нису именовали особе које су покушавале да „минирају“ споразум Бугарске и Северне Македоније, наводећи да се ради о интересним групама које желе да Западни Балкан буде део Европске уније.
„Сви треба да се замислимо зашто је Русија, преко мреже шпијуна, инвестирала средства за такав циљ“, рекао је бугарски премијер.
Суштински, бугарска тајна служба покренула је, у последњих неколико дана, низ истрага о наводном мешању Русије у процес решавања отворених питања између Скопља и Софије, оптужујући Москву да је „главни кочничар“ споразума.
„Трећа страна покушава да ослаби Европу преко Западног Балкана“, тврде бугарски обавештајци.
Истовремено са оптужбама, Софија и Скопље су објавили да је комисија задужена за решавање „историјских питања“ постигла договор о низу проблема, укључујући цара Самуила, Ћирила и Методија и Климента Охридског.
Договор историчара треба да прати и политички договор, који је бугарски премијер најавио још пре неколико месеци, наводећи да историја не треба да буде препрека почетку преговора Северне Македоније и ЕУ.
Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.
Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.
Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима пописа објављеним у среду, живи око 3.500 Бугара.
Бугарска наводи и да је „македонски језик настао 1944. године“, те да може да се рачуна једино као „писана регионална форма бугарског језика“.
Доласком на власт Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор две стране о спорним историјским питањима још није на видику.
Раде Мароевић
Извор: РТС
