Распад система на бугарској политичкој сцени још једном је угрозио почетак преговора између Северне Македоније и Европске уније, иако аналитичари у Софији сматрају да инсистирање на отвореним питањима са Скопљем представља димну завесу иза које се крију много озбиљнији проблеми. „У ћорсокаку смо када је у питању Софија“, рекао је комесар ЕУ за проширење Оливер Вархељи. Протести у Софији. Гласање о поверењу влади Кирила Петкова следеће седмице.
Бугарски парламент ће у среду гласати о поверењу влади Кирила Петкова, јављају медији у Софији, што практично значи да би почетак преговора Северне Македоније и Албаније са ЕУ могао „промашити“ још један јунски рок, али и изазвати озбиљне потресе на политичкој сцени у Софији.
То је, у великој мери потврдио и еврокомесар за проширење Оливер Вархељи, који је у Бриселу рекао да је „у овом тренутку тешко размишљати о било каквом преговарачком оквиру“.
„Свестан сам да смо у потпуном ћорсокаку када је реч о Софији. Нисам претерано срећан због тога, јер сам сваког другог уторка био у Бугарској. Чини се да је унутрашња политика допринела паду поверења у ЕУ“, рекао је Вархељи.
Он, истовремено, сматра да би ЕУ могла да организује прву међувладину конференцију са Северном Македонијом и Албанијом без обзира на развој политичке кризе у Бугарској.
„Нема разлога за даље чекање због унутрашњих политичких питања у Бугарској“, рекао је Вархељи. Хрватски министар спољних послова, Гордан Грлић-Радман сматра да би прва међувладина конференција могла да се одржи 23. јуна.
Сличном развоју ситуације нада се и специјални изасланик САД за западни Балкан Габријел Ескобар, који је у Охриду понудио пуну подршку Вашингтона у процесу налажења решења за отворена питања између Софије и Скопља.
Црвено-жута димна завеса у Софији
Бугарски посланици изгласали су у четвртак неповерење председнику Скупштине Николи Минчеву, чиме су, суштински, поставили сценографију за гласање о судбини владе Кирила Петкова које ће бити одржано у среду.
За опозив Минчева гласало је 125 од укупно 240 посланика, што практично значи да је коалиционој влади, недавно ослабљеној одласком странке ИТН, остало само четири дана да убеди пет посланика да промене страну.
У компликоване односе умешао се и председник Румен Радев, који је од Владе затражио да се изјасни да неће скинути вето са почетка преговора Скопља и Брисела.
Недуго по завршетку седнице на којој је опозван председник парламента, испред скупштине се окупило неколико хиљада људи који су подржали владу Кирила Петкова. Један од посланика ИТН-а је покушао да се обрати демонстрантима, али га је полиција одвукла назад у зграду пошто су ка њему почеле да лете флаше, јављају бугарски медији.
Распад система у бугарској скупштини временски се подударио са наводним француским предлогом о решавању проблема између Софије и Скопља, према којем ће бугарски захтеви бити укључени у преговарачки оквир. Ни Софија ни Скопље, до сада, нису потврдили да такав предлог заиста и постоји.
Иако питање почетка преговора Скопља и ЕУ представља окидач политичке кризе у Бугарској, тамошњи аналитичари сматрају да проблем, у ствари, представљају реформе које је покренула влада Кирила Петкова, чиме су у великој мери угрожене позиције неколико утицајних странака.
„Издаја бугарских интереса“, како је лидер ИТН-а Слави Трифонов описао разлоге иступања из Владе, тврде представници владе Кирила Петкова и аналитичари, представља алиби за заустављање реформи и одлив буџетских средстава на рачуне сумњивих компанија.
„Истина је да је премијер Бугарске активно учествовао у разговорима са страним дипломатама са јасним циљем – издајом националних интереса. Издајом Бугарске и свих Бугара“, написао је Трифонов на Фејсбуку.
Трифонов, чија је странка добила завидну подршку јашући на таласу антиваксерских изјава и позивима да Бугарска иступи из Европске уније и НАТО-а, тренутно не зна на колику подршку својих посланика може да рачуна, јер је ИТН, после разлаза са Петковом, напустило неколико разочараних чланова.
До сада, странку је напустило најмање седам посланика, укључујући и министра спорта Радостила Васиљева, који тврди да узавреле дебате о Северној Македонији представљају само завесу којом се скривају везе челника партије са организованим криминалом.
Сличне тврдње у петак је изнео и Петков, који је софијском Капиталу, рекао да ИТН покушава да „очува шеме према којима новац из буџета завршава на рачунима приватних компанија сумњивих репутација“.
ИТН је, како тврди Петков, напустио владу пошто је откривено да чак 80 одсто грађевинских компанија, којима је било намењено 1,7 милијарди евра из буџета, ради нелегално.
„Када смо одбили да им доделимо та средства, ИТН је одлучио да ова влада не треба да постоји“, рекао је Петков.
Шта Софија тражи од Скопља
Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.
Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.
Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, односно да Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.
Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: „Према Уставу Републике Северне Македоније“.
Бугарска наводи и да је „македонски језик настао 1944. године“, те да може да се рачуна једино као „писана регионална форма бугарског језика“.
Раде Мароевић
Извор: РТС
