
Бивши конзервативни политичар Норман Тебит истакао је да је најважнији одговор на тзв. крикет тест – да ли припадници бивших колонија који су постали британски држављани и живе у Британији навијају за Енглеску или за земље свог порекла. У земљи где је председник владе Риши Сунак, пореклом Индус и не слави Божић, градоначелник Лондона Садак Кан, пореклом Пакистанац и припадник муслиманске вере, и први министар Шкотске и лидер Шкотске националне странке Хумза Јусаф, такође пореклом Пакистанац, верска и расна толеранција у Енглеској и Великој Британији у целини је од кључног значаја да би се очувао мир, благостање и безбедност. Снажна одмазда Израела после напада Хамаса 7. октобра прошле године, која је до сада изазвала преко тридесет хиљада палестинских жртава, довела је у питање традиционалну толеранцију у Великој Британији. Политичке тензије и нетрпељивост су толико порасле да је полиција почела да штити посланике британског Парламента уколико јавно износе произраелске или пропалестинске ставове и гледишта.
Последњих дана политиче тензије су посебно порасле када је бивши потпредседник конзервативаца, контроверзни и често провокативни Ли Андерсен, суспендован из Конзервативне странке одлуком премијера Сунака, пошто је јавно рекао да су исламске снаге успоставиле контролу над градоначелником Лондона Садиком Каном, који је пореклом из Пакистана. До страначке суспензије и губитка позиције тзв. партијског бич, задуженог за партијску дисциплину, дошло је пошто Андерсен није прихватио молбу премијера Сунака да се извини због изречене изјаве.
Градоначелник Кан је окарактерисао изјаву Андересена као флагрантан пример исламофобије, односно исказивање мржње према припадницима муслиманске вере. Међутим, ни премијер Сунак ни чланови конзервативне британске владе нису желели да окарактеришу речи Андерсена као исламофобију, већ су истицали да је Андерсен погрешио, да је било потребно да се извини и да није добро да се иначе напета политичка ситуација у Енглеској даље усложњава потпаљивим изјавама. Остали су чврсто на таквој позицији, иако су представници британских медија упорно скретали пажњу Сунаку и члановима владе да би изјава слична Андерсеновој, усмерена против неког припадника јеврејске заједнице, одмах добила епитет антисемитизма. Ли Андерсен је на почетку свог живота био рудар и борио се за права рудара када је Маргарет Течер осамдесетих година водила тешке борбе са рударским синдикатима. Био је дуго година члан Лабуристичке странке да би 2018. године приступио конзервативцима. Изабран је за посланика британског Парламента 2019. године и постао је потпредседник странке 2023, када је Риши Сунак изабран за председника странке и премијера. Андерсен каже да му не пада напамет да се извини због своје запаљиве изјаве. Истиче да добија подршку од бројних посланика Конзервативне странке и дела јавности. Постоје индикације да је спреман да приступи популистичкој Реформској странци чувеног заступника Брегзита Најџела Фаража или ће наступати као независни кандидат на предстојећим изборима у којима лабуристи имају предност од 20 процената према тренутним анкетама.
Риши Сунак је поставио Андерсена за потпредседника странке јер му је као оригинални припадник радничке класе и бивши лабуриста био користан за политички имиџ. Требало је да конзервативци, који су традиционално били странка имућнијих слојева британског друштва, задрже подршку сиромашнијег дела популације која је 2019. године гласала за њих, јер је Борис Џонсон обећавао брзо и ефикасно напуштање Европске уније, што је сиромашни север Енглеске фаворизовао. Сунак не жели да призна да је Андерсенова изјава исламофобична, јер не жели да конзервативци изгубе подршку дела гласачког тела која у суштини здушно дели ставове које Андерсен заступа.
Чињеница је да је британско друштво показало висок степен расне, верске и националне толеранције, јер је без проблема прихватило да и државу и главни град воде људи који су пореклом из британских колонија. Та толеранција и ширина је ипак крхка, има своја ограничења и није загарантована. Бивши конзервативни политичар Норман Тебит, који је касније изабран у Дом лордова као лорд Тебит, истакао је да је најважнији одговор на тзв. крикет тест – да ли припадници бивших колонија који су постали британски држављани и живе у Британији навијају за Енглеску или за земље свог порекла. Одговор је углавном јасан – већина навија за своје порекло. Занимљиво је да је смењена министарка унутрашњих послова Суела Брејверман, једна од најснажнијих критичара градоначелника Лондона Кана и ватрени поборник радикалног смањења имиграције, као и депортовања имиграната из Уједињеног Краљевства у Руанду, сама пореклом из Африке. Неки припадници бивших колонија, дакле, желе да смање прилив нових имиграната. Има пуно ироније у политици, зар не? Нови развој у ширењу тензија и верске нетрпељивости у Британији десио се у петак ујутру када је на ванредним изборима за избор посланика у парламенту за место Рочдејл убедљиво победио познати и контроверзни поборник права Палестинаца, Џорџ Геловеј. Одмах је изјавио да своју победу посвећује угроженим Палестинцима Газе и да је његов успех шамар за председника владе Сунака и лидера лабуриста Кир Стармера, који пружају подршку Израелу. И премијер Сунак и лидер лабуриста Стармер изразили су забринутост да победом Геловаја (који није осудио напад Хамаса на Израел и узимање талаца) јача екстремизам у Британији који не може да донесе ништа добро. Најављујући нове мере владе, Сунак је истакао да је поносни припадник Хинду нације и поносни Британац и да је потребно да се Британци заједно боре против снага поделе и супротставе се отрову екстремизма. Политичке тензије у Великој Британији расту из дана у дан и очигледно ће бити фактор предстојећих парламентарних избора.
Драган Жупањевац
Извор: Политика
