Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 5

Британска аристократија и Хитлер: Историја једне љубави

Журнал
Published: 19. септембар, 2022.
Share
Адолф Хитлер, (Фото: ВВС)
SHARE

Тридесетих година је фашизам био у тренду међу британским племством, чак и у краљевској породици. Нова књига ауторке Лорен Јанг прича узбудљиву причу о тим годинама и наводној Хитлеровој конкубини.

Адолф Хитлер, (Фото: ВВС)

Свако ко проучава историју фашистичких покрета у Британији тридесетих година прошлог столећа наићи ће на имена Јунити Митфорд и Освалда Мозлија.

Прича се да је Јунити Митфорд била Хитлерова партнерка. Њеним ликом и делом се бави више историчара ко су о њој писали као „Хитлеровој Валкири“ или о симболу „фриволности зла“.

Освалд Мозли, вођа Уније британских фашиста између 1932. и 1940, такође је био тема проучавања, а називан је и „пропалим фирером“.

У августу је пак у књижаре стигла нова књига: „Хитлерова девојка: Британска аристократија и Трећи Рајх у предвечерје Другог светског рата“. Ауторка Лорен Јанг, иначе предавачица на Јејлу, користила је до сада непознати материјал у истраживању.

Јанг баца светло на пактирање британских аристократа с Хитлеровом Немачком. Она открива опасности које су из тога произашле за тадашњу британску демократију.

„Преплављени смо информацијама о Другом светском рату, Хитлеру и нацистима“, рекла је ауторица за ДЊ. „Данас се западне либералне демократије суочавају са сличним изазовима као Велика Британија тридесетих.“

Јанг је претходно предавала на Лондонској школи економије и радила је као саветница за политику, између осталог и за УН.

Путовање у фашистичку Италију

Књига најпре осветљава историјску позадину. Описује како су пораз Немачке у Првом светском рату и услови Версајског уговора гурнули земљу у финансијску и друштвену кризу, подстакнувши Хитлеров успон на власт.

Јанг објашњава како је британско племство кокетирало с фашизмом већ двадесетих. Чланови више класе, укључујући војводу од Вестминстера и политичара Харолда Николсона, путовали су у Италију како би се упознали с фашистичким покретом.

Чак је и Винстон Черчил, каснији британски премијер, посетио Италију у то време. Он се вратио с позитивним дојмом о фашистима као „противотрову руском отрову“, наводи се у књизи.

Јанг такођер испитује појаву Британске уније фашиста (БУФ), коју је водио Освалд Мозли. Говори о томе колико је чланова аристократије, укључујући породицу Јунити Митфорд, било повезано с овим покретом.

Краљица Елизабета и нацистички поздрав

Краљица Елизабета друга, (Фото: ББЦ)

Ауторка не скрива да су пронацистички ставови били присутни и у краљевској породици. Спомиње видео из 1933. на којем се види седмогодишња каснија краљица Елизабета II како изводи нацистички поздрав, заједно са својом мајком и млађом сестром Маргарет, и то према упутама свог стрица, који је касније постао краљ Едвард VIII.

Објава слике 2015. у британском таблоиду Сан изазвала је пометњу. Краљевска обитељ била је огорчена због објаве виде старог осам деценија.

Аристократе попут војводе од Коната и грофа од Кинкардинеа интересовали су се за посете радним и концентрационим логорима у Немачкој, пише Јанг, скако би схватили како су нацисти проводили „расну чистоту и телесно здравље“.

У књизи се говори и о спољној политици Невила Чембрлена, премијера Уједињеног Краљевства од 1937. до 1940. године. Мисао водиља била је избегавање рата по сваку цену, што је укључивало и неписано правило забране уласка у Палестину немачким и аустријским јеврејским избеглицама.

Чак је и превоз јеврејске деце из Немачке у Британију могао бити опсежнији да је британска влада била мање бринула како да угоди Хитлеру, каже ауторка.

Гласине о „Хитлеровој девојци“

Хитлер салутира окупљеним нацистима током војне параде у Берлину 1939. (Фото: Hugo Jaeger/Time & Life Pictures/Getty Images)

Јанг каже да је на одабир наслова „Хитлерове девојке“ инспирирао наслов у британској штампи из тридесетих о Јунити Митфорд. Митфорд је и централни лик у књизи.

Она је рођена у аристократској фамилији Редесдејл у Свастики, Канада, као једно од седморо деце. Крштена је као Јунити Валкира. Она и њене сестре Ненси и Дијана постале су bright young things – тако су таблоиди звали познате младе аристократе двадесетих година. Породица је била јако наклоњена екстремној десници у Британији.

Јунитима сестра Дијана удала се за вођу британских фашиста Освалда Мозлија. Сама Јунити била је горљива антисемиткиња, потпуно занесена Хитлером и његовом особношћу. Чак је ишла у интернат за девојчице у јужној Немачкој како би лично упознала вођу немачких нациста. Укупно га је срела преко 160 пута.

Јанг пише: „Сви су знали шта ради Јунити Митфорд. Било је то оговарање. Било је то сплеткарење. Али нико није сматрао потребним да сазна нешто више о Хитлеру преко ње, или да је ухапси због издаје ако се врати у Енглеску.“

Како се стиче и губи демократија

Јунити Митфорд се вратила у Енглеску 1939. након што је наводно покушала самоубиство. Иако је Британија била у рату с Немачком, била је поштеђена оптужбе за велеиздају.

Ипак, тема је заокупила широке политичке кругове и медије. Причало се и да има једно дете – могуће Хитлерово дете, чије рођење није регистровано јер је ванбрачно.

„Хитлерова девојка“ није покушај проналаска доказа о томе шта је могло бити. То је извештај о недостатку јавне реакције не описане догађаје. На пример, Чембрленова политика попуштања била је корисна на много начина, али је такође дошло до пораста подршке Хитлеру у британском вођству и поновног оживљавања десничарских покрета.

Много је паралела с тим догађајима и у данашњем свету, тврди ауторка. Својом књигом жели подићи свест о томе да „демокрација није нешто што се стиче рођењем“.

Извор: Дојче Веле

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Нећемо се договорити
Next Article Сви играју, они побеђују: Шпанија је шампион Европе!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Карлос Фуентес: Култура независности

Пише: Карлос Фуентес Културолошки гледано, независна Хиспанска Америка једнако је окренула леђа свом индијанском и…

By Журнал

Истраживање Галенике: Средства за смирење у кућној апотеци има четвртина популације

Фармацеутска компанија Галеника организовала је национално истраживање о здравственом стању и употреби лекова у Србији.…

By Журнал

Неугодни противници „орлова“ на Европском првенству – непобједиви Енглези, неатрактивни Данци и непредвидиви Словенци

Фудбалска репрезентација Србије играће следећег лета на Европском првенству у Групи Ц. Противници "орловима" биће…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Остаје ли Аустралија без обећаних подморница, САД и Велика Британија неће моћи да испуне обавезе

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАММозаикНасловна 2Политика

Нови скок албанске “пуме”

By Журнал
КултураМозаикНасловна 6

Кореспонденција: Владимир Мајковски и Љиља Брик

By Журнал
Насловна 5

Њемац који је све разоткрио још 2014: ЦИА и БНД

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?