Пише: Брана Петровић
Да ли је то тријумфална капија на твоме столу
ана
ил конгрес џинова
ил цезарова капа
та мала људождерка која ме живог прогута
као
пржену рибу на сплаву
одавно ти ја
анушка
немам
ни руке ни срце ни главу
ни град у ком се смирим
ни ноћ звездану без кише
одавно
ана
уместо мене
дрво неко на проклетијама дише
људи копају угаљ
људи се љубе
ето
то беше моја песма
певај
анчи
оно моје ребро
сада је златна чесма
уместо мога смеха река је једна нова на земљи потекла
све је било ана баш као што си ти рекла…
