Ove nedelje održani su izbori u više država, neke od njih se potpuno razlikuju među sobom. Izbori su bili u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Brazilu i Letoniji, pa iako brazilski sa sobom nose pretnju aktuelnog predsednika Bolsonara da neće prihvatiti poraz na izborima, a bugarski izborni proces je proizveo italijansko-švedski scenario, izbori u BiH zapravo pokazuju koliko je ta država disfunkcionalna.
Najnoviji podaci Unije za održivi povratak i integracije BiH pokazuju da je tokom 2021. godine iz te države otišlo 170 hiljada ljudi, a skoro pola miliona, počevši od 2013. godine. Imajmo na umu da je 2021. godina bila godina epidemije, što je otežavalo emigraciju, ali to nije sprečilo veliki broj građana BiH da napuste svoju zemlju. Stopa nezaposlenosti među mladima u BiH je na nivou od 60%, dok više od 50% mladih koji su nezaposleni čeka posao duže od dve godine, a 25% duže od čak pet godina.
I druge nacionalno nehomogene države imaju problema da sastave vladu, setimo se belgijskog slučaja, međutim podele u razvijenim državama su onoliko etničke koliko su i finansijske – glavno pitanje ne predstavljaju granice ili doživljaj istorijske pravde sa stanovišta jedne etničke grupe, već koliko će budžetskih sredstava koristiti određeni region i da li mu je u tom pogledu korisnije da postane nezavisna država ili da ostane u autonomnom statusu. Ovakvi sukobi samo su amplifikovani etničkim razlikama, ali pošto u korenu podele nisu etničke omraze, već materijalni egoizam, izgledi za međuetničko nasilje su ništavni.
BiH ima sve što jedna država ne treba da ima – političke ustanove bazirane na etničkom principu, pravo veta i opstrukcije na centralnom nivou od strane etno-političkih institucija, pa čak i elemente spoljne uprave (visoki predstavnik koji menja postizborne procedure formiranja institucija uoči završetka izbornog dana). BiH opstaje kao država sve ove godine kroz spoljni pritisak, a taj pritisak je deo opšte koncepcije za Balkan po kojoj već utvrđene granice ne podležu promeni, što je opet princip koji je narušen u slučaju Kosova.
Iako su bošnjački i hrvatski predstavnici u predsedništvu nominalno iz partija koje nisu nacionalističke provenijencije, oni će svejedno biti u sukobu sa neskriveno nacionalističkim Dodikom (ako se ništa neplanirano u međuvremenu ne dogodi), dok će parlamenti dva dela BiH opet biti pod uticajem nacionalističkih partija sve tri etničke grupe. Manje-više je ostvareno ono što je sada u toku rata u Evropi neophodno, kontrolu nad spoljnom politikom BiH imaće nenacionalisti, dok će unutrašnja politika ostati nepromenjena.
Ništa od ovoga ne rešava i neće rešiti probleme s kojima se suočava BiH. Građani će nastaviti da se iseljavaju, oni koji ostaju nastaviće da glasaju za etničke partije, a etničke partije će dokazivati svoju podobnost kroz potpirivanje sukoba što im opet donosi glasove. Nigde neće nestati ni SDA, ni HDZ BiH, ni SNSD. Agonija političke disfunkcionalnosti se nastavlja.
Aleksandar Đokić
