Пише: Бошко Јакшић
Америчко-израелски рат против Ирана додирнуо је земље од Омана до Кипра, од Либана, који је поново у пламену и где је расељено више од 800.000 људи до Турске, Азербејџана и југа Ирака. Персијски залив је у омчи страха због блокаде путева нафте која стеже читав свет. Техеран је даноноћно под бомбама, а милион Израелаца свакодневно беже у склоништа. Број цивилних жртава расте, као и трошкови рата који америчке пореске обвезнике кошта скоро две милијарде долара дневно.
Сједињене Државе и Израел засипају Иран експлозивним пуњењем својих ракета, али Исламска Република није доживела колапс како су Доналд Трамп и Бењамин Нетањаху прижељкивали.
Претпоставке и планови
Иран није Венецуела, ако изузмемо површне анализе које инсистирају да се ради о двема земљама извозницама нафте са историјом непријатељских односа са Вашингтоном. Киднаповање Николаса Мадура појачало је Трампове апетите према Ирану, али Исламска Република има озбиљне резервоаре идеолошког, институционалног и војног отпора.
Режим је демантовао предвиђања о свом брзом слому. Упркос озбиљним штетама државних институција, убиству врховног вође ајатолаха Али Хемнеија, десетина високих званичника и команданата Исламске револуционарне гарде (ИРЦГ), бомбардовању нуклеарних постројења, ракетних база, оштећеним војним комуникацијама и погођеним нафтним депоима, иранско руководство у великој мери није начето, сачувало је кохезију и нема ризика од његовог колапса у скоријој будућности. То су потврдили и амерички експерти безбедности, а израелски званичници су у приватним разговорима сагласни са овом проценом.
Нови ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи је, тврде, рањен и није виђен у јавности откако је изабран да наследи оца Али Хамнеија, али његов успон потврђује најгоре страхове агресора да ће досадашња конзервативна власт постати још тврђа под руководством ИРЦГ. САД и Израел остављени су да се надају да ће “поносни ирански народ”, како га је назвао Трамп, сам променити власт, што је посредно признање да један од циљева агресије није остварен.
“Чак и они већи од Вас не могу да елиминишу иранску нацију”, упозорио је Трампа Али Лариџани, шеф иранског Врховног савета за националну безбедност. “Пазите да Ви не будете елиминисани!”
Председник Масуд Пезешкијан, сматран за умереног реформисту, нуди излаз и каже да је Техеран спреман за крај рата – под условом да Иран од Американаца добије чврсте гаранције да неће бити поново нападнут. Преговори би могли да се раздвоје на два колосека: споразум о спречавању нове агресије који би водио прекиду ватре, а касније, у време и на локацији коју одреди Техеран, разговори о нуклеарном програму.
Трамп је одбио понуду и каже да “услови нису довољно добри”. Заоштрио је интервенцију и после више од 3.000 гађаних циљева на мету је поставио острво Харг у Заливу преко кога иде 90 одсто извоза иранске нафте. Пентагон тврди да су сви војни циљеви на острву уништени. Ово је Трампов одговор на иранску стратегију рата изнуривања, изненађујуће ефикасних удара по енергетској структури региона који изазивају шокове на светским финансијским и тржиштима нафте.
Иран наставља да гађа по земљама Персијског залива које су његови велики трговински партнери – на Емирате је у првим данима испаљено више ракета и дронова него на Израел – а план Техерана почива на претпоставци да ће блокада путева у Персијском заливу не само лансирати цену нафте, већ може да води берзанским краховима, глобалној рецесији и инфлацији.
Саобраћај теснацом Ормуз, којим пролази петина светске нафте, смањен је за 80 одсто и фактички је блокиран. Многи танкери су у пламену. Запаљена је рафинерија у Саудијској Арабији и оштећен је енергетски хаб у Емиратима. Катар је морао да обустави производњу течног гаса. Ирак је продукцију нафте смањио за 60 процената.
Танкери у пламену
Иран ће наставити са блокадом, каже се у поруци која се приписује Моџтаби Хамнеију. “Спремите се за барел по цени од 200 долара јер цена нафте зависи од регионалне безбедности, коју сте дестабилизовали”, поручио је један ирански званичник.
Нападима на територије петро-монархија које су редом амерички савезници, Техеран калкулише да би оне могле да изврше притисак на Трампа да прекине рат, чак и да преговара са режимом који је намеравао да обори. Трамп делује непоколебљиво. Позива савезнике да пошаљу ратне бродове за Персијски залив. Спречавање нуклеарног Ирана је важније од цена нафте, поручује председник, али брзина којом се криза пренела на полигон енергетике лансирајући цену нафте на више од 100 долара по барелу навела је Међународну агенцију за енергију (ИАЕ) да упозори тржишта како су суочена са “највећим поремећајем снабдевања у историји”.
ИАЕ и њене 32 чланице ослободиле су из својих стратешких резерви 400 милиона барела, што је количина незабележена у историји организације основане 1974. Када је избио рат у Украјини, ИАЕ је дистрибуирала 182 милиона барела.
Ирански нуклеарни програм је уништен, остварена је “историјска победа”, поручивали су после дванаестодневног здруженог напада јуна 2025. и Трамп и Нетањаху. Сада понављају исту реченицу. Ако је то овога пута тачно, остаје питање шта ће бити са око 440 килограма обогаћеног уранијума који је и даље негде сакривен. Хоће ли Американци, како је обазриво наговештено, послати војнике да га траже на пространству које је велико као Британија, Немачка, Француска и Шпанија заједно?
Уранијум у рукама Иранаца значи да америчко-израелски дует може да прича само о Пировој победи. Трамп је захтевао “безусловну капитулацију”, а пошто је није добио, сада понавља да су ваздушни удари практично поразили Иран.
“Победили смо”, каже слабодобитно Трамп, а његове речи подсећају на Џорџа В. Буша који је, после само нешто више од месец дана од инвазије Ирака, на палуби носача авиона “Абрахам Линколн” 1. маја 2003. изјавио: “Миссион аццомплисхед”. Рат је после трајао дуже од деценије. Трамп је против Ирана окупио највећу ваздушну и поморску армаду од тог времена, и као и Буш жели брзу победу обећавајући да ће да “заврши посао”, али он својим контрадикторним изјавама о поводима рата, његовим циљевима или начинима окончања, наставља да шири маглу по Вашингтону и свету.
Циљеви нису прецизно утврђени и стално су се мењали. Излазна стратегија не постоји. Трамп тврди да је рат “готово завршен”, а у следећој реченици каже да тек треба довршити посао. У исто време, Министарство рата саопштава да је “борба тек почела”. Да би збрка била потпуна, упитан да коментарише ова контрадикторне ставове, Трамп је изјавио: “Мислим да можете да кажете и једно и друго”.
Операцију “Епски бес” од почетка окружује епска конфузија. Кажњавање техеранских власти због обрачуна са демонстрантима у јануару, нуклеарни програм, балистичке ракете, промена режима – све су то били циљеви док Трамп није установио да је лакше променити план него режим.
Вашингтон, Тел Авив, Москва
Државни секретар Марко Рубио нуди свој наратив. Каже да су САД реаговале јер је Израел планирао војну акцију, што је Американце навело да превентивно крену. То значи да је премијер Нетањаху оставио Трампа без избора. Фаит аццомпли. Шеф Беле куће промптно реагује да неко не би помислио да Израелац води његову спољну политику или да подлеже његовим притисцима.
Америчке и израелске визије се не подударају па се већ назиру разлике у ставовима. Трамп би, без већинске подршке Американаца, да што пре прогласи победу и изађе из рата чији би продужетак могао да ослаби шансе његових републиканаца на новембарским изборима за половину Конгреса.
Нетањаху има иза себе масовну подршку Израелаца и жели да на томе капиталише уочи избора који га чекају ове године. Премијеру је потребан рат, али и америчке ракете чији се стокови убрзано троше. Његов министар одбране Израел Кац поручио је трупама да се припреме за дуготрајне операције у Либану.
Да оперативна координација између Вашингтона и Тел Авива попушта могло је да се утврди поводом израелских напада на иранске депое горива који су додатно узнемирили глобално тржиште нафте. Америчка реакција била је неуобичајено оштра. Званичници страхују да би Израел могао да тумачи рат као бланко чек и да унилатерално бира своје циљеве, попут енергетских који су изузетно осетљиви.
Ситуацију додатно усложњавају експлицитно верска оправдања рата. Нетањахуове уобичајене библијске референце су очекиване, али почиње да их користи и секретар за рат Пит Хегсет, годинама познат по екстремним ставовима према Ирану и његовој теократији. Представе о верском рату ризикују да један геополитички сукоб пренесу на опасан терен.
Трамп је међународни кредибилитет САД начео још 2018. када је унилатерално раскинуо договор Ирана и шест светских сила, а неко ко се противио америчким интервенцијама и “глупим ратовима” додатно га је урушио јер се испоставља да је са Техераном преговарао у време када је већ био одређен датум напада.
Од када су први амерички пројектили пали на Иран, у Русији се питају да ли преговори са Америком увек морају да се заврше ракетама.
“Московски комсомолец”, лист близак Кремљу, пише да док инсистира на постизању мировног споразума за окончање рата у Украјини, Трамп “прождире” руске савезнике једног по једног и “успављује нас бајкама о невиђеним изгледима руско-америчке сарадње”.
Досадашњи ток рата потврђује да је Трамп сваки проблем који је намеравао да реши учинио још сложенијим.
Извор: Време
