У недјељу ћемо на гласање. Не знам који пут од „увођења“ вишестраначја. Овај пут гласамо за представнике у локалним скупштинама.
Локални избори би требало да буду празник демократије. У крвнички централизованој држави, каква је у суштини савремена Црна Гора локалним властима је препуштено само оно чиме централне власти нијесу хтјеле да се баве и што, у суштини, не доноси профит већ само главобољу: смеће, водовод, канализација и локални, по правилу лоши или врло лоши путеви. Судећи по предизборној атмосфери, пуној обећања, а тиме и лажи и овдје је власт постала „ и сласт и маст“.
На листама су чланови наших породица, родбина, кумови, комшије, а у мом случају и моји ђаци. У нормалном окружењу, ми би лагано, без стреса изашли на гласање и заокружили име оног (или оних) за које мислимо да заслужују наше повјерење. У малим срединама, какав је Шавник избор би био лак. Међусобно се добро познајемо, упућени смо једни на друге, знамо једни о другима скоро све, знамо ко је чији и да ли то с поносом или постидно може изговорити, и то за неколико кољена уназад.
Реалност је сурово другачија. Шавник је у жижу јавности доспио негдје током претходног љета, када су новинари открили да је бирачко тијело општине, уочи одложених избора увећано за десетак одсто. Из спискова који су доспјели у јавност било је видљиво да су то углавном присталице на локалу владајућег ДПС-а, који са Шавником или имају тазбинско сродство или и не знају гдје се Шавник налази, па их треба на гласање довести, јер би у супротном изгубили. Они су је у том моменту ДПС-у требали да донесу два – три мандата. Јасно је што је то тако. Предсједник је од својих претходника наслиједио екипу од којих су неки, по доста поузданим изворима, били склони разним махинацијама и изгледа имали прилично лепљиве прсте. Ту се онда не бирају средства.
У међувремену, локални избори су одложени, а број новоуписани бирача се приближио трећини постојећег бирачког тијела. Шавник је поново био повод за спрдњу.Срећа је што су бирачки спискови закључени, у супротном ,по броју становника би се приближио одавно посрнулом Никшићу. У тој послу су изгледа сви учествовали. Више од те работе брине чињеница што партијски војници све три листе одобравају понашање својих партија. „ Па то је крађа!“. „ Али, они су први почели“. Не знам кога треба више жалити: моје суграђане, партијске активисте или ове једнократне рециклиране гласаче. Први не увиђају да овдје избора нема, да нам, као малоумнима доводе туторе, и то са стране. Партије су очигледно закључиле да ми нијесмо способни да владамо собом.
Обучени у партијске дресове закољодавили се хвалећи своје а пљујући њихове супарнике. Типично топовско месо. „Кољу“ се због нечега на што не могу да утичу. Како год гласали предсједник општине неће бити њихов избор већ намјештеник кога ће им наметнути Мило, Андрија или Алекса. Свеједно. И он ће морати да игра по њиховим (ненародним) нотама. Вриједи ли због тога изговорити једну грубу ријеч? Дуго сам мислио да не изађем на изборе. ДПС у старту отпада. Не подударају нам се биљези. Од двије понуђене листе ниједна не заслужује мој глас. Фронтова игра око прве демократске владе у ЦГ и наступ централе Демократа су ми страни.
На одборничким листама су кандидати који су у претходном периоду, изгледа, представљали сами себе и којима је све било потаман. Кандидати за које, у политичком смислу, нијесмо знали да су живи, који најчешће нијесу знали гдје им је скупштински материјал, али су већином знали да хвале власт и затраже понешто за себе, поново су се одважили да затраже народни глас.. С друге стране, неизлазак на изборе даје шансу партијским „шаптачким дивизијама“ да човјеку загорчају живот.
Немам политичких ни других амбиција.
Ипак, дио нас који ту живимо, а не припада партијама, којима партија није стручна референца, а нација занимање, који једноставно ни од кога не зависе нема избора. Наш избор је слобода, али она не станује овдје. Нема је на збирној изборној листи. Залагали смо се за локалну грађанску листу, нешто налик „Дурмиторској иницијативи“ на Жабљаку. То је био једини начин да грађани , независно од приватних предузећа која се лажно представљају као политичке партије, изаберу своје представнике. Овдје је практично нестао народ и такву идеју није имао ко да реализује. Изаћи ћу на изборе. Знам за кога сигурно нећу гласати, али не знам за кога ћу гласати.
Милија Ђеранић
Извор: Фејсбук
