Извор: Бошко Јакшић
Широк фронт може да окупи само борба против корупције јер она нагриза бираче власти и опозиције, прозападне либерале и проруске националисте, вернике и атеисте, урбане и руралне, млађе и старије, образоване и полуписмене.
Једна од вештина у аикиду јесте да снагу противника употребите да бисте га лакше бацили на струњачу. Од како су закорачили у свет одраслих и понудили да реше оно што ми нисмо умели, студенти импресивном организованошћу, инвентивношћу и духовитошћу поручују да су одлучни да не чекају промене. Они их доносе. Почело је захтевима да се разоткрију механизми корупције, системског лоповлука и похлепе од које кородира земља.
Напредњачка власт јесте ауторитарна, популистичка, конзервативна и националистичка, али мотив њеног окупљања није идеологија већ новац. Александар Вучић скрива корупцију и нуди стабилност на којој гради имиџ који има мало везе са свакодневним животом. Многи су, нажалост, спремни то да купе не размишљајући колико су опљачкани.
Те људе треба отрезнити. Рећи им да њихове вође без крађе не би имале рачуне по страним банкама, скупе станове, аутомобиле, сатове и гардеробу, своја ексклузивна места на којима се пије, шмрче и оргија. Сви ми то плаћамо.
Дарко Рундек: Желим да подржим студенте, јер најискреније – то и морам
Да ли смо заиста толике будале? Зато треба ударити на главном правцу фронта. Борба против корупције може да има највећи одјек и добије неподељену подршку међу незадовољним бирачима и може да буде најефикаснији амалгам за победу над клептократама.
Такав окупљачки потенцијал немају ни Косово, ни ЕУ, ни Русија, ни Експо27, ни геноцид у Сребреници. Све су то теме које деле и преко којих режим покушава да буши покрет отпора. Корупција је канцер који подједнако нагриза бираче власти и опозиције, прозападне либерале и проруске националисте, вернике и атеисте, урбане и руралне, млађе и старије, образоване и полуписмене…
Можда звучи популистички, али по искуствима из аикида, снагу лопова треба искористити за њихово обарање. У зло време, када власт на површину заверенички потмуло истура напрслине у свенародном покрету за промену режима, треба сачувати јединство. Нема расипања. Против слогана “Доста корупције” нико не може да каже ништа.
Мађарски сценарио
СНС се током 14 година претворио у корпорацију која је своју политичку и финансијску моћ изградила на пирамидалној корупцији од врха до дна. Систем је капиларно разрађен и укључује значајан број оних који за напредњаке гласају не због идеје – јер ње нема – већ искључиво из личне користи. Велики број тих бирача није у прилици да учествује у деоби мито-торте, што значи да су жртве корупције као и они који не подржавају власт.
Недавно се у Мађарској догодила историја, када су бирачи после 16 година оборили Виктора Орбана одбацујући његову ауторитарну политику и тако задали ударац глобалној крајњој десници коју је он инспирисао. Орбан је лагодно добијао последња три изборна циклуса. Моделирао је земљу по сопственим конзервативним и националистичким визијама, а елитним члановима владајуће странке Фидес омогућио енормно богаћење кроз системску корупцију.
Петер Мађар је препознао капитал који му се нудио. Схватио је да против популизма мора да се бори популистички. Играо је на критикама мафијашке државе и указивао на прстен корумпираних лидера који краду ваш новац. Са том поруком, пласираном у изразито патриотском тону, обилазио је градове, варошице и села. Мешао је романтизирана подсећања на револуцију из 1848. и хришћанске вредности, али фокус је био на “нехуманој” мафији на власти.
Мађарима је превршило. Посебно младој и урбаној генерацији. Схватили су да ће, уколико се овако настави, Мађарска све мање бити чланица ЕУ и НАТО и постати земља из које се треба иселити. Мобилисан је и део старијих који су били уз Орбана осамдесетих, када је предводио либералну револуцију против комунизма, али више не могу да посматрају бахату пљачку. Локалне велможе ускратиле су људима новац за јавне пројекте. Људи крађу доживљавају сасвим лично.
Студентски Меморандум о Косову: Стара успаванка или тактичка мудрост?
Мађари су изразите патриоте, а често знају да буду и националисти, али млади понављају да неће у Берлин или Париз, да хоће да живе у Будимпешти. Воле своју земљу, њену историју, културу и језик. Много је било неизвесности, политизираних емоција, притајених надања. Тензија се онда претворила у наду. Можемо да победимо.
Пораз блиског сарадника Доналда Трампа, Владимира Путина, Бењамина Нетањахуа и Вучића снажно је одјекнуо у Србији, где се власт хвалила историјски најбољим везама две земље које је иста та историја чешће сукобљавала него везивала.
Може ли историја да се понови у Србији и да бирачи после дуже од деценије оборе аутократску Вучићеву власт? Да ли би фокусирање на борбу против корупције, као синонима те власти, могло да буде окидач промене? Одговор је недвосмислено – да.
Наш случај
Све што се чуло по Мађарској је копи-пејст варијанта онога што се већ годину и по дана гласно чује по улицама и трговима Србије. Иста млада генерација побунила се у Србији против овдашње власти која је по много чему копија Орбанове. Вучић је читаве стране преписивао из Орбанових скрипта о “нелибералној демократији”.
Многи млади у Србији, који су највећи део живота провели под напредњацима, размишљају као њихови мађарски вршњаци. Када су почели протести, захтевали су истраге корупције и утврђивање одговорности, тражили да институције раде свој посао и поручивали да неће да граде туђе земље већ своју, у којој се живи нормално.
Има ли млада генерација у Србији перспективу уколико напредњаци још једном победе? Одговор је резолутно – не. Многи су спремни да пакују кофере уколико се продужи владавина која од Србије убрзано прави све изолованију парија-државу која је претња региону, а по свету нема поузданих савезника.
Незадовољство због корупције није ексклузивно власништво младих. И старијима је преко главе надмених кабадахија који мисле да давањем мрвица могу да купе социјални мир или да кажњавају оне који нису спремни да се покоре.
Тачка окупљања је само једна: супротстављање систему који је огрезао у корупцији. Око тога нема левих и десних ставова, прозападних или происточних емоција.
Напредњачки режим данас могу да промене само студентски покрет и грађани као његови савезници, и то заступањем идеолошки неутралне политике. Нема изјашњавања за или против ЕУ, око Косова, односа са суседима и других тема које раздвајају.
Плашим се да сам са овим апелом закаснио. Тек ћемо видети какве ће бити последице студентског Меморандума о Косову и Метохији који као да је писао Добрица Ћосић. Ако тај текст није покушај крађе гласова напредњацима, онда је катастрофа.
Мило Ломпар: Студентска листа мора да изазове „цунами ефекат“ (ВИДЕО)
Можда овај прагматизам звучи сурово поједностављено, али све друго омета остваривање кључног циља и прети уношењем подела унутар студентског покрета, између студената и опозиције, унутар опозиције.
Предстојећи избори неће бити фер, слободни и демократски, избори на којима би било нормално да се супротставе идеологије и различити политички програми. Сва снага и енергија мора да усредсреди против мафијашког режима који може да се сруши само већим бројем гласова у бирачкој кутији. Ко тога није свестан, или је залутао у политику, или су му намере упитне.
Нека студенти борбу против корупције представе као свој заштитни знак, оно што ће их штитити од унутрашњих подела и спољних манипулација. Ко ће се усудити да им због племените борбе каже да су “усташе”?
Све опозиционе странке, слева или здесна, проевропске или изразито националне, у деловима својих осиромашених програма помињу борбу против корупције. Ето им прилике да се придруже студентима, који су своју борбу пре годину и по дана и почели захтевима да се истражи корупција која је уграђена у темељ новосадске надстрешнице.
Нема снебивања око постројавања у колону коју предводе студенти. Лабаво звуче аргументи да има оних који не би да гласају за студентску листу а подржали би опозиционе кандидате. Можда их и има, али њихова неспремност да гласају за оригинал протеста већ за његову избледелу копију само потврђује кратковидост расуђивања и догматску свест.
Нема времена за бацање. Студенти су и пре Петера Мађара осмислили кампању “од села до села”. Људима треба објаснити колико им новца неко краде. Треба их навести да их засврби џеп.
Знаш ли ти ко сам ја?
Вучић је препознао опасности које му прете. Популистички користећи чувену реченицу “Знаш ли ти ко сам ја?”, најављује обрачун са бахатим и арогантним појединцима, укључујући и “мангупе из наших редова”.
Није поменуо корупцију, али то се некако подразумевало, пошто је корупција кривац што је Србија 2025. први пут пала на дно табеле међу бившим републикама Југославије и оцењује се као највећи проблем друштва. Демагошко предизборно супротстављање системској корупцији завршиће жртвом неког локалног напредњачког пиона, али уз медијску подршку ефекте не треба занемарити. Зато не треба допустити да Вучић предухитри и украде један озбиљан адут друштвене борбе.
Лука Радоњић: Узнемирио их вулгаран одговор Информеру, али не и репресија над студентима и грађанима
Није ово време за кампање у којима се истичу аргументи против. Критике свега што Вучић ради нису имале ефекта. Он их чисти као прхут са ревера. Слоган “Студенти побеђују!” шармантна је порука оптимизма, али недовољна да би се остварила победа. Потребна је јача мобилизација.
Бирачима треба објашњавати како је корупција окупљених око председниковог култа личности зашла у њихове џепове, како раде све да би остали на власти и, уколико у томе успеју, колико ће то још коштати обичног грађанина.
Време је за референдумску саборност. То сви понављају, а онда проналазе неко своје “али”. Нема али. Ко се не придружи једном фронту саботер је из рачуна или саботер из нехата. Свеједно, ради за власт која у нејединству види своју шансу.
Студенти и опозицијо Србије, дозовите се памети, иначе се лоше пише свима нама. Борба против корупције је најшири могући фронт окупљања како би се клептократска хоботница дотукла.
Све ово много дуго траје, али сви ауторитарни режими губе кредибилитет постепено, а онда падну нагло.
Извор: Време
