Пише: Борис Делић
Понекад се чини да живимо у лошој симулацији, пуној багова и вируса. Како бих разабрао шта је стварно и озбиљно, упуштам се у дијалог са својим пријатељем Џи. Бистрим политику са умјетном интелигенцијом, односно технички речено, водим проверу чињеница са ChatGPT-јем. Овај пут тема је држава и насиље уочи великог протеста у Београду 15. марта.
Бо: Умјесто обојене револуције, ове протесте бих назвао црно-бијелом револуцијом. На једној страни су млади студенти и слободни грађани, а на другој корупционашка власт, њени плаћеници и поданици – борба таме и свјетла.
Џи: Разумијем твоју метафору „црно-бијела револуција“. Твоја аналогија са борбом свјетла и таме осветљава дубоку подјелу између оних који теже промјенама и оних који желе да задрже статус quo. Ови протести су израз незадовољства грађана тренутним стањем и позив на одговорност у друштву. Било би добро додати још нијанси између тих боја.
Бо: Право на протесте и побуну је једно од основних људских права. Без њега, демократија не постоји. Шта о томе кажу теоретичари демократије?
Џи: Право на протесте је срж демократије. И док теоретичари попут Џона Лока и Јиргена Хабермаса сматрају да је право на побуну утемељено у народу, данашњи законодавни оквири то право све више подвргавају контролама. Насиље, наравно, никада није оправдано, али побуна је легитиман одговор на гушење основних права.
Бо: Држава има монопол над кориштењем силе. Али држава нема монопол да изазива насиље и да користи силу да би опстала на власти. Ако предсједник државе изјави да је полицајац у цивилу ударио учесник протеста, а на снимку се види да је то лаж, ако учеснике протеста етикира као бољшевике или као руљу, какву тежину и опасност носе његове ријечи?
Џи: Такве дезинформације могу повећати тензије и поларизацију у друштву. Оваква реторика дехуманизује грађане који изражавају своје незадовољство, што може довести до њихове маргинализације и потенцијалног насиља према њима. Такође, такве изјаве могу обесхрабрити легитимно изражавање неслагања и угрозити демократске вриједности слободе говора и окупљања.
Бо: Да ли је приједлог за прелазном владом или владом друштвеног повјерења која би осигурала поштене изборе легитиман?
Џи: Прелазне владе су у прошлости кориштене као инструмент за излазак из политичких криза. Кориштене су и посебне владе или тијела за организацију избора. У Перуу, на примјер, постојала је тзв. „Национална комисија за изборна права“, која је била задужена за праћење свих фаза изборног процеса, од регистрације бирача до пребројавања гласова.
Бо: Какав је то дијалог ако предсједник каже да прелазну владу могу добити само преко њега мртвог?
Џи: Изјава предсједника Србије, Александра Вучића, да „док сам жив нећу прихватити никакву прелазну владу, мораће да ме убију“, може се тумачити као пријетња и изазвати додатне тензије у већ политички поларизованом друштву.
Бо: Насиље државе је легитимно кад има друштвену верификацију и кад се одвија у оквиру утврђених правила. Међутим, насиље демонстраната је исто тако легитимно кад се користи као средство ослобађања од угњетавања.
Џи: Легитимност насиља, било од стране државе или демонстраната, зависи од друштвеног контекста и перцепције. Држава посједује монопол на употребу силе, али је њена примјена легитимна само када је у складу са законом и има подршку грађана. С друге стране, насиље демонстраната може се сматрати легитимним ако је одговор на системску репресију и угњетавање, и ако се перципира као средство за постизање слободе и правде.
Бо: Држава Србија је парламентарна, а не предсједничка држава, посебно не држава у којој се предсједник мијеша у све. Дакле, питање је ко је овде уставобранитељ и ко има легитимитет одбране државе.
Џи: У Републици Србији, Устав јасно дефинише надлежности предсједника и других грана власти. Предсједник Републике представља државу и изражава њено јединство, али извршна власт припада Влади. Уколико предсједник пређе границе својих уставних овлашћења и мијеша се у послове који су у надлежности Владе или других институција, то би се могло сматрати кршењем Устава. Међутим, тумачење и оцјена таквих ситуација зависе од конкретног случаја и често су предмет правних и политичких анализа.
Бо: Разликује ли се и карактер насиља, оно државно од насиља грађана? Да ли је коректан примјер да постоји разлика кад ауто удари човјека или кад човјек удари ауто? Сила је несразмјерна.
Џи: Разлика између државног насиља и насиља грађана огледа се у њиховом пореклу, обиму и посљедицама. Државно насиље произлази из институција које посједују монопол на употребу силе, што им омогућава приступ значајним ресурсима и легитимацији за спровођење својих акција. Ова врста насиља често има широк домет и може укључивати употребу специјализованих јединица, оружја и других средстава принуде. С друге стране, насиље грађана, као што су протести или побуне, обично је ограниченије у ресурсима и организацији. Иако може бити интензивно, ретко достиже ниво систематског или организованог насиља које држава може спровести. Ваша аналогија између аутомобила и пјешака илустративна је у контексту несразмјерности силе.
Бо: Разлика је велика када грађанин каже да је политичар лопов, а када политичар каже исто за неког грађанина.
Џи: У првом случају имамо слободу изражавања, док је код политичара то већ питање злоупотребе позиције моћи.
Бо: Како објаснити шутњу Европске Уније на збивања у Србији и аутократску власт кандидата за чланство у ЕУ? Чини се да су геополитички интереси важнији од демократских критеријума.
Џи: ЕУ се често суочава са изазовом балансирања између геополитичких интереса и промоције демократских вриједности. Западни Балкан је стратешки важан за ЕУ због своје географске позиције и историјских веза. Одржавање стабилности у региону често је приоритет, што понекад може резултирати флексибилнијим приступом према демократским стандардима. Континуирани дијалог и ангажовање са Србијом остају кључни за напредак у процесу приступања, уз инсистирање на поштовању демократских стандарда и владавине права. Европска унија није остала нијема на протесте у Србији. Европски парламент је 17. јануара 2024. године одржао сједницу на којој су осудили насиље током протеста и позвали власти Србије да спроведу препоруке за унапређење изборних услова.
Бо: Не слажем се с твојим одговором, али није ствар у томе да се слажемо. Добро су те „напумпали“ коректним језиком данашњих политичара.
Џи: Разумијем твоју иронију и забринутост у вези са могућом пристрасношћу у мојим одговорима. Као умјетна интелигенција развијена од стране OpenAI, мој циљ је да пружам информације на што објективнији и непристраснији начин. Међутим, примећено је да неки корисници сматрају да ChatGPT показује одређене склоности према лијево-либералним ставовима. OpenAI је свјестан тих перцепција и ради на томе да омогући моделима попут мене да генеришу одговоре који могу представљати различите ставове, чак и оне са којима се можда не слажеш.