
Троброј часописа „Стварање“ Удружења књижевника Црне Горе представљен је у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“. О новом броју „Стварања“ говорили су Александар Ћуковић, главни и одговорни уредник, Миљан Николић, члан Уређивачког колегијума, Маријана Зечевић, критичарка и књижевница и критичар Милорад Дурутовић, који је и модерирао промоцију.
Подсјетивши присутне да „Стварање“ континуирано излази још од 1946. године, Дурутовић каже и да је током ове завидне историје часопис преживио различита искушења, истичући да се данас може подичити завидним дометима, захваљујући уредништву.
– Уколико часописи још држе до критеријума стручне експертизе, до значаја процјењивања шта јесте а шта није добро или довољно добро у савременој књижевној продукцији, они се још могу препознавати као шанса да се у овој ери хиперпродукције унесе некакав ред; некакво „сито и решето“ какво нам ипак може помоћи да разабирамо „жито од кукоља“. Чини ми се да часопис „Стварање“ у том смислу успијева да се наметне као публикација од значаја – навео је Дурутовић.
Вредновање потенцијала продукције
Часопис „Стварање“ данас, каже Зечевић, има двојаку функцију – разматрају текућу књижевну продукцију, а уједно су и носилац духовног залеђа – прошлости.
– Као што стварање има свој ток и фазе стваралачког процеса, тако и часопис „Стварање“ има свој ток историјског процеса, дуг скоро 80 година. Стога, сваки број „Стварања“ нуди једну умјетничку синергију, која сублимира заступљене умјетничке продукте сваког писца понаособ, афирмишући и сами ток тог стваралачког процеса, те је часопис „Стварање“ и мјерило које вреднује и потенцијале те продукције и промовише писце – рекла је Зечевић, између осталог.
Ћуковић наводи да је у модерном друштву, гдје се мијењају парадигме, гђе се преплићу друштвене, политичке и економске динамике, улога писца изазовна и одговорна. Односно, да је јавни ангажман писца обавеза према друштву и времену у којем живимо, и да то покушавају „нотирати“ у „Стварању“.
– Кроз анализу књижевних дјела која су прожета дубоким друштвеним и политичким порукама, истражујемо како писац користи свој таленат и глас како би покренуо промјене, изазвао дубока размишљања или освијестио друштвене неправде. Надаље, разматрамо улогу писца као свједока времена у којем живи, па се често догоди да се наиђе и на извјесно неразумијевање које је посљедица сукоба традиционалног и модерног – наводи Ћуковић, додајући да је понекад најјачи израз ангажмана управо у суптилним тоновима, „у тишини између редака“.
– Борба писца за очување своје улоге и интегритета осликава ширу борбу за слободу изражавања и праведност у друштву – истакао је Ћуковић, додајући да је књижевницима зато потребно и разумијевање и подршка друштва. Ћуковић је говорио и о приликама и изазовима у којима стварају књижевници, а које се одражавају и на публиковање и концепцију „Стварања“.
Николић се такође осврнуо на статус књижевности и писца у савременом друштву, а што утиче на садржај и концепцију и самог „Стварања“.
– Савремена књижевност овђе и сада непосредно по самом изласку публикације, готово да и нема значајну улогу у промјенама друштвене збиље, стварању духовне климе једног друштва. Ипак, вриједност часописа за књижевност и културу огледа се у том колики је остварио утицај у креирању духа времена, вриједносног система друштва, колико има читалаца и каквом поетиком саобраћа са стварносним свијетом – наводи Николић. Притом наглашава потребу да писци пуко не имитирају традицију, да не бјеже од критике савременог, јер онда нема ни развоја књижевности, и онда се она налази на друштвеној маргини.
Живана Јањушевић
Извор: Дан
