Шаховски велемајстор Божидар Ивановић за мене је увијек био симбол господске, креативне и толерантне Црне Горе, један од ријетких људи које не морате питати за вјеру или нацију – чак ни кад је био министар у Влади М. Ђукановића. Чак ни на Цетињу. Стао бих уз њега и данас, без икакве бојазни.
Па ипак, усуђујем се да уваженог велемајстора подсјетим на један давни догађај; нека то буде скромна реплика на његову оцјену коју прочитах прије неки дан, поводом цетињске конфузије.
„Као оправдање за промјену става могли би навести разлог попут оног да су Срби угрожени у Црној Гори, а ја ћу се први пут осврнути на ту тему и рећи да су у читавом периоду послије распада СФРЈ овдје били најугроженији Црногорци који нијесу били чланови владајуће партије“, каже Ивановић.
Било је то негдје крајем прошлог стољећа, у центру Подгорице, предвече. Др Божидар Бојовић и ја откључавали смо малу просторију – магацин поред продавнице обуће. Ту смо по невољи имали сто, неколико столица, телефон и компјутер. Централа Српске народне странке, која је у том тренутку била изложена Ђукановићевом ликвидаторском елану. Министар Ивановић паркирао се поред улаза, поздравио нас крајње пријатељски, а онда се вратио до аута, извадио из гепека нову шаховску гарнитуру, олимпијску, и поклонио нам је. Знао је да смо др Божо и ја страствени шахисти, па да нам се нађе. Обрадовао нас је, наравно, а није морао.
Е сад, пошто добри Боња помиње угроженост Црногораца, волио бих да знам сљедеће. Да ли се он тада запитао, бар крајичком свијести, бар док нам је додавао шаховску таблу, откуд ми у том полумраку? Др Бојовић, један од најугледнијих црногорских љекара, и ја – не баш анониман у својој професији. И обојица – по неколико пута у Црној Гори бирани за народне посланике. Предсједник и потпредсједник Српске народне странке, са хиљадама присталица. Ко нас је и с којим правом натјерао у ту жалосну илегалу, док се режимска камарила размеће милионима? Да ли је помислио – па то није фер! Ови људи су због нечега дискриминисани! И они, и људи који за њих гласају.
Не, не вјерујем да је то помислио. И не, нимало се томе не чудим. Овдје је тако нешто било нормално, па и данас је нормално, чак и за оне који су симбол господске, креативне и толерантне Црне Горе. Зато њу сад културно – паљењем гума – Цетињани бране од „српског свијета“ који је „однекуд“ некултурно изронио.
Желидраг Никчевић
Извор: Iskra.co
