Пише: Богдан Петровић
Србија се налази пред изборима који ће по свему судећи имати далекосежне последице по политичку сцену и будућност земље. У тренутку када владајућа странка и свеприсутни председник Александар Вучић имају на располагању све државне ресурсе, као и огроман утицај на готово целокупну медијску сцену, од кључне важности је да се обезбеде бар минимални услови за учешће на изборима за противнике режима.
Унутрашње незадовољство (велики протести после пада надстрешнице на новосадској железничкој станици) и притисак Запада, натерали су власт да почне да попушта око избора. Ту прилику су опозиционе странке пропустиле, јер нису имале спремне иоле смислене и конкретне захтеве у погледу изборних услова, за које су могле лако да добију подршку европских фактора.
Такву ситуацију искористиле су поједине невладине организације које су се умешале у празан простор где им реално није место.
На пример Црта је, у време претходних избора, лансирала фамозну „анализу ретких презимена“ (коју више нико и не помиње) као кључни доказ да се бирачким списком манипулише и да се иста лица у њему појављују више пута. Немајући идеју како да се унапреди контрола на бирачким местима, странке су се ухватиле за Цртин предлог да се формира комисија за ревизију бирачког списка.
Када је власт после неколико месеци „игранке“ прихватила највећи број Цртиних захтева, странке су се „пробудиле“ и побуниле, јер су схватиле да нису добиле ништа конкретно, а да је само Црта себи обезбедила учешће у вишегодишњем процесу ревизије бирачких спискова.
Данас је више него јасно да је цела та прича промашена, јер после више од шест месеци рада комисије нисмо добили никакав конкретан доказ о масовним манипулацијама бирачким списковима. Права провера подразумева озбиљан, обиман и дуготрајан посао који се ради по јасним правилима. Власт никад није показала вољу да га стварно започне.
Други пример је потпуно фарсично формирање Савета РЕМ-а после скандала око избора члана из реда националних мањина. Иако је закон више него јасно прописивао да оставке чланова Савета ступају на снагу даном њиховог достављања, у игру се укључила НВО „Грађанске иницијативе“, која је „утаначила“ са европским дипломатама „креативно решење“: пошто њихов мандат није ни почео, оставке чланова РЕМ-а и „не постоје“.
Скупштина је брже-боље усвојила такозвано аутентично тумачење закона да би заобишла јасне законске одредбе и омогућила „ништавност“ оставки. Такав поступак неодољиво подсећа на манипулацију средњовековних католичких владара, који су изговор за развод брака (који црква није дозвољавала) налазили у тврдњи да „брак није био конзумиран“.
На крају, Савет РЕМ-а се састао, али без икаквих резултата. А како ствари стоје, са променом власништва у медијима који су некада били део Јунајтед групе, опозиција ће бити у још неповољнијем положају него на прошлим изборима. Ту не треба да заборавимо ни улогу четворо чланова који су прво поднели оставке, а онда ипак пристали на овакво безочно гажење закона.
Очигледно је да власт жели да створи привид да је изборни процес фер и тиме постигне да западни центри моћи, којима Вучић непрестано покушава да се умили, прихвате резултате избора. Због тога су се и могли очекивати конкретни уступци око изборних услова, само да их је опозиција тражила; а ако се они не би добили, пред међународним факторима могла је бити угрожена легитимност таквог режима.
Странке су могле да поставе једноставне захтеве као што је увођење електронског очитавања личних карата на биралиштима, чиме би се елиминисала могућност да у одсуству контроле неко једноставно убаци листић за бирача који се никада не појављује.
Поред тога, уместо што се безнадежно очекује да ће неки РЕМ то регулисати, странке су могле формулисати једноставна правила представљања свих политичких актера на телевизијама. Та би правила макар привремено обавезивала медије, чиме би како-тако ограничили бесконачне процесије Вучића и омогућиле да се чује још неки глас.
Али пошто странке нису имале јасне захтеве, европска бирократија је прихватила „решења“ која је понудио НВО сектор. И ту се отвара кључно питање – ко ће бити одговоран за стварање привида да је власт омогућила регуларне изборне услове, када то ни изблиза није случај?
Извор: Нова Економија
