Пишу: Алберто Нардели/Хорхе Валеро
Превео: М. М. Милојевић
Лидери земаља Европске уније сагласили су се да позајме Украјини деведесет милијарди евра током наредне две године како би ојачали кијевске позиције за преговарачких столом и одржали ратом разорену земљу изнад површине; ЕУ ће финансирати зајам издавањем заједничких инструмената задуживања које ће понудити на тржишту капитала и које ће подупрти буџетом Уније, уз то да Украјина неће морати да врати позајмицу све док Москва не обештети Кијев ратним репарацијама; одлука је донета након исцрпљујуће дугих разговора на самиту у Бриселу, пошто су се лидери ЕУ нашли под снажним притиском да се сагласе о позајмици након вишемесечних разговора којима није могло да се превлада оштро неслагање о коришћењу замрзнуте руске финансијске имовине похрањене на европском тлу.
Лидери земаља Европске уније сагласили су се да позајме Украјини деведесет милијарди евра (106 милијарди долара) наредне две године како би оснажили кијевске позиције за преговарачким столом те да би одржали ратом разорену земљу изнад површине.
ЕУ ће обезбедити средства за ову позајмицу кроз заједничко задуживање на тржишту капитала и она ће бити подупрта буџетом овог блока, што је знатан отклон у односу на план којем су раније многе државе блока биле наклоњеније а који подразумева коришћење руске замрзнуте имовине на европском тлу.
Одлука је донета рано ујутро у петак након дуготрајних исцрпљујућих преговора на састанку у Бриселу. Украјина неће морати да врати зајам све док Москва не намири Кијеву репарације – а у међувремену руска имовина остаће имобилисана на територији Европске уније.
„Остварили смо оно што смо се обавезали да ћемо учинити за Украјину“, изјавио је новинским извештачима француски председник Емануел Макрон након састанка. „Било би катастрофално да одлука није донета“.
Лидери држава ЕУ били су под жестоким притиском да се сагласе о позамашној позајмици након што ни после вишемесечних разговора нису успели да нађу излаз у вези са алтернативним планом око којег су одмах запали у пат позицију.
Сједињене Државе углавном су прекинуле пружање финансијске помоћи и Кијев би остао без средстава негде у априлу наредне године. Вашингтон такође заговара да Украјина начини уступке у мировним преговорима, што је европске званичнике застрашило да би читав континент могао да се нађе у ризичној ситуацији.
Током последњих неколико месеци, већина предводника ЕУ изјављивала је да је најбоља могућност која им стоји на располагању да се посегне за 210 милијарди евра замрзнуте имовине руске централне банке која се налази на територији ЕУ. Амерички предлог да се ова средства употребе за поратне инвестиције у договору са Русијом само је целу ствар учинио ургентнијом за Европу.
„По мом мишљењу, то је заиста једина могућност“, изјавио је у четвртак извештачима немачки канцелар Фридрих Мерц.
Америчка помоћ Украјини је ишчезла
Бројни лидери земаља ЕУ тврдили су да би коришћење ових средстава помогло Украјини у преговорима са Русијом, док би истовремено на тај начин казнили Москву. Идеја је била да ће новац бити враћен Русији само уколико ова буде исплатила репарације Украјини.
Украјински председник Володимир Зеленски, који се придружио лидерима на самиту у Бриселу, рекао је да би коришћење московских средстава било „најприкладнија“ могућност за финансирање до које се до сада дошло. „Русија разуме да ће морати да плати репарације“ за уништење земље.
У објави на друштвеним мрежама у петак, Зеленски је навео да је „захвалан свим лидерима“ за одлуку коју су донели, а којом ће се обезбедити „знатна подршка која заиста ојачава нашу отпорност“.
„Важно је да руска имовина остаје замрзнута и да ће Украјина добити финансијске безбедносне гаранције за наредне године“, написао је украјински председник. „Заједнички бранимо будућност нашег континента“.
Договор о зајму у свом коначном облику осигурава да ће Украјина вратити новац само уколико буде добила репарације од Русије. ЕУ задржава могућност да искористи замрзнута средства да намири овај дуг, рекла је председница Европске комисије Урзула фон дер Лејен.
„Мислим да је ово прагматично, добро решење које има исте последице као и решење о којем смо дуго времена разговарали – али које је очигледно било превише компликовано“, изјавио је Мерц новинарима након окончаног састанка.
Белгија у којој је похрањен највећи део имобилисаних руских средстава, предводила је вишемесечну кампању против коришћења московске имовине као колатерала за украјински зајам. Ова земља је истицала да се може суочити са одмаздом и правним ризицима уколико Москва буде успешна у правној борби за повраћај ових средстава.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)
Русија је такође појачала настојања да осујети ранији план. Председник Владимир Путин упозорио је у петак да ће се његова земља бранити пред судовима уколико међународне резерве буду заплењене.
Руска Централна банка поднела је прошле недеље тужбу у Москви потражујући 18,2 хиљаде милијарди рубаља (229 милијарди долара) од Јуроклира (Euroclear), депозитара са седиштем у Белгији у којем је похрањен највећи део замрзнутих средстава. У четвртак упутила је ново упозорење ЕУ, наводећи да би могла да тражи накнаду пред локалним судовима од европских зајмодаваца уколико блок држава буде наставио да се користи замрзнутом имовином.
Белгијски премијер Барт Де Вевер (Bart De Wever) поздравио је исход састанка.
„На крају смо дошли до решења иза којег сви могу да стану“, рекао је након састанка. „Избегли смо хаос и избегли смо поделе“.
У коначном споразуму такође је назначено да никакво коришћење буџета ЕУ за гарантовање зајма неће произвести финансијске обавезе Чешке, Мађарске и Словачке, трију држава које су сумњичаве у вези давања средстава Украјини.
Иако ће исходиште овог договора вероватно наићи на критике, оно одражава хитност са којом су се суочили лидери земаља ЕУ да Украјини обезбеде нова средства.
„Пред собом имамо једноставан избор, или новац данас, или крв сутра“, изјавио је новинарима пољски премијер Доналд Туск уочи састанка. „И овде не говорим само о Украјини – говорим и о Европи“.
У извештавању су помогли Андреа Паласћано, Михаел Нијенабер, Ања Нусбаум и Пјотр Сколимовски
Извор: Bloomberg
