Један од важних умјетничких покрета насталих у Америци, свакако јесу и битници. Сам покрет је највећи утицај имао у књижевности, али се не може занемарити његов утицај на музику, глуму, сликарство.

Назив битници смислио је један од главних актера овога покрета књижевник Џек Керуак, крајем четрдесетих година, најпознатији по свом роману На путу. Други велики битници су књижевници Вилијам Бароуз, Ален Гинзберг, Лоренс Ферлингети, Хантер Томпсон, Чарлс Буковски. Радило се о младим и средњовјечним људима који су жељели да изађу из оквира пуританског лажног морала америчког живота и пробају алтернативне начине живота попут експериментисања са опијатима, отворено исказивање слободне љубави, па и хомосексуалне, противљења расизму, упознавање са различитим нетрадиционалним религијским праксама најчешће зен будизмом, мада и других.
Центар окупљања им је био Сан Франциско и чувена Ферлингетијева књижара, али и Њујорк, као једни од најлибералнијих америчких градова са својом израженом андерграунд културом и начином живота. Дјела су им често забрањивана због опсценог садржаја. Најчешће се радило о дјелима Вилијама Бароуза и Алена Гинзберга.
Тако је култни Бароузов роман Голи ручак, претрпио низ судских забрана, да би био одобрен 1966. године, слично као и Гинзбергова пјесма Урлик. Иако су Бароуз и Гинзберг били веома блиски имали су доста различитости, међу којима су Бароузова “мизантропија“ за разлику од Гинзбергове хипијевске отворености ширењу љубави. Од свих битника многи сматрају Вилијама Бароуза најзанимљивим. Рођен 1914. године, значи старији од свих осталих, који су обично рођени између двадесетих и тридесетих година. Иако званично припада овом покрету његов утицај је много шири попут Дејвида Боувија на музику, на кога је између осталог утицао и сам Бароуз. И не само на њега него и на многе музичаре од Мика Џегера, Пети Смит, Лу Рида, Ницо, на чувеног умјетника Енди Ворхола до фронтмена бенда Нирвана Курта Кобејна са којим је имао и преписку под називом “Звали су га свештеник“. Иако се дуги низ година па и деценија борио са зависношћу од наркотика живио је доста дуго. Умро је Августа 1997. године, исте године као и његов велики пријатељ Ален Гинзберг. Отишли су један за другим да би “наставили и тамо започети разговор“.
Неки од значајних битника су и Хантер Томпсон, најпознатији по свом роману Параноја у Вегасу, и сматра се генерацијски последњим битником, као и Чарлс Буковски, који је опет различит и није се никако подносио са Аленом Гинзбергом. Познат је по свом роману Блудни син, који представља његову својеврсну аутобиографију одрастања у Америци у годинама велике кризе. Посјетили су га чувени глумац Шон Пен и пјевачица Мадона, док су били у браку, пошто је Пен био пријатељ и поштовалац Буковског.
Можда је интересантна чињеница да је један од битника био и Јуџин Роуз, који је прешавши разне свјетске религије и философије доспио до православља, поставши чувени монах и духовник проповиједник, добивши име Серафим. Битници се сматрају кумовима хипицима и посебно панкерима. По сензибилету су сличнији другима. На саме битнике су утицај имали књижевници Волт Витман, Едгар Алан По, Шарл Бодлер.
Многи млади људи заинтересовани за разне субкултуре, нијесу уопште чули за битнике, а од њих је све почело.
Милош Лалатовић
