Градски оци холандске метрополе хоће да промене традиционалну намену Четврти црвених фењера и добар део бордела изместе у вишеспратни “еротски центар” на ободима града. Против тих планова су устале сексуалне раднице, активисти, угоститељи и локалци из чувене четврти
Субота се већ ближи недељи и хорде туриста гамижу Achterburgwahl-ом, улицом са разгледница уз истоимени канал. Група пијаних Британаца на момачкој вечери у грла улива велике кригле пива у “Старом морнару”, чувеном овдашњем бару са поморским мотивима. Младожења, одевен у розе костим на надувавање у облику пениса, повраћа у оближњем хаустору. Група се смеје и поручује нову туру амстела, док велики галеб пребира по повраћки.
Многи становници амстердамске Четврти црвених фењера – коју локалци зову De Wallen – гаде се туриста који долазе ради брзе забаве и урлају по целу ноћ. После кратке паузе због пандемије, број туриста поново обара рекорде. Амстердам, град од око милион људи, сваке године угости двадесет милиона туриста. Градско веће, пак, бројним мерама жели да смањи те бројеве и “побољша атмосферу” у најпопуларнијој четврти.
Ранијих година су градски оци ограничили продају алкохолних пића, повукли дозволе за градњу нових хотела и затегли правила када је у питању најам приватних станова туристима. Од маја је пушење марихуане у централној градској зони подложно казни од сто евра. Недавно је крузерима забрањено да пристају у центру града.
Али, последњи план многе је подигао на узбуну. Наиме, град хоће да измести стотину чувених мини-бордела са излозима у нови “еротски центар” на периферији.
“ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ЈЕ ПОЛУДЕЛА”
“То је сумануто”, каже жена у флуоресцентном пинк рубљу и црним штиклама. Откуцава поноћ и Шејла* тек почиње ноћну смену. Стоји у излогу који је обасјан црвеном бојом у једној од бочних уличица четврти и у неверици одмахује главом. “Градоначелница је полудела”, каже док маше потенцијалном клијенту, типу у фудбалском дресу Ајакса са џоинтом у углу усана.
Градоначелница Фемке Халсема, прва жена на челу Амстердама, жели да измести 100 од укупно око 250 малих бордела који су легални у Холандији и део су друштва већ стотинама година.
Градоначелници Халсеми је то на врат навалило чудновату коалицију која се противи плановима. Не буне се само раднице у проституцији, већ и становници Четврти црвених фењера, али и четврти где би бордели требало да се преместе. Буне се локални трговци и угоститељи, организације које се баве јеврејским наслеђем, школе и музеји који желе да сачувају јединствени комшилук.
У већини великих светских градова проституција је илегална и скривена, али у овом либералном делу Амстердама, она је наочиглед свих. Свега пет минута пешке од главне железничке станице ређају се бордели са излозима у каквом и Шејла ради. Уз чувене црвене излоге са оскудно одевеним женама, угнездило се више еротских театара, геј-барова, бакалница, ресторана, хотела.
“Нема сумње да Четврт црвених фењера веома привлачи људе који само гледају сексуалне раднице, желе да се сликају или напросто да дођу на журку”, наводи Марло Бон, портпаролка градског већа, у писаном одговору за “Време”. Тврди да би измештање бордела смањило реку туриста у центру града.
Две локације се разматрају за градњу вишеспратног куплераја. Једна је у елитном јужном Амстердаму, друга у бившем бродоградилишту на северу града, које је сада хипстерски и културни центар. Но, тамошњи становници уопште нису одушевљени – њихове месне заједнице су се успротивиле плановима града.
Ако се на крају сагради еротски центар по моделу оних у Антверпену или Сиднеју, био би највећи такав у Европи. Водило би се рачуна о безбедности, а поред јавних кућа, ту би биле и културне понуде за туристе. Идеја града је, наводно, да и потенцијалне муштерије слободније долазе него у крцатом центру града, али да се пре свега заштите раднице.
“Суштина је у високо квалитетним и безбедним радним местима са сигурним приступом, добром регулацијом посетилаца и присуством људи који о свему брину. Тако стварамо безбедне просторе за оне који иначе раде у веома небезбедном или чак илегалном окружењу”, пише Марло Бон из градске управе.
НИKО НЕЋЕ НА ПЕРИФЕРИЈУ
Ред Лигхт Унитед, синдикат сексуалних радница из Четврти црвених фењера, још пре четири године је анкетом утврдио да је 93 одсто чланица против исељења. У марту ове године, те жене су са маскама, како их нико не би препознао, протестовале на улицама са паролама и црвеним кишобранима, глобалним симболом солидарности међу сексуалним радницама. Демонстранткиње су тада блокирале улаз у Градску већницу на реци Амстел противећи се измештању бордела и томе што им је већ сада наметнуто скраћено радно време – до три ујутру, уместо до шест.
А управо су ти сати пред зору најисплативији – мања је гужва у граду и муштерије имају нешто приватности, каже Луси* (59). Она се у једној уличици четврти нуди као пратња људима са инвалидитетом или тешкоћама у развоју. У току дана Луси пак волонтира у Центру за информисање о проституцији, едукативном центру поред калвинистичке Старе цркве. Древна богомоља потиче с почетка 13. века и најстарија је грађевина у Амстердаму.
Суботом поподне, пре вечерње вреве, звона ове цркве ођекују над осунчаним трговима Четврти црвених фењера. Недалеко је вртић у који иду многа локална деца. У овом делу града, секс, дрога и рок-ен-рол живе у релативној хармонији са религијом или вртићима. Полицајац на бициклу поздравља једну доминиканску проститутку која отвара врата бордела да припали дебелу кубанску цигару. Излози у том делу четврти традиционално припадају дамама из Латинске Америке.
И сада би са тим требало да буде готово? У Холандији је проституција одавно легализована, у намери да сексуалне раднице стекну власт над својом професијом, да не буду жртве трговине људима и раде у добрим условима. Осим чувених излога, легални су и класични бордели, стриптиз-барови или поручивање “пословне пратње” од лиценцираних агенција.
“Нико неће хтети да се сели у некакав еротски центар јер је овде већ сигурно”, каже нам Луси која је дуго у De Wallen и намерава да још ради у свом излогу. “Овде је најбезбедније радити. Имаш свој локал, врата не могу да се отворе споља. Муштерија може да уђе само ако јој ми отворимо, имамо аларм, а на улицама су камере. Ако имаш проблем, неко из компаније која најми простор одмах дође јер су ту, у крају. Увек има неког на улицама, много је туриста.”
Ову искусну жену брину локације на које би бордели могли да се изместе, посебно предлог да то буде стари крузер у бившем бродоградилишту. “Тамо постоји само један улаз и свако би знао шта радиш када идеш тамо. А ако се враћам у четири ујутру оданде, лопови ће ме заскочити да ми, рецимо, отму минђуше. Овде је сада лепо што можеш бити анониман у маси, то важи и за нас и за муштерије.”
У градској управи разумеју те бриге сексуалних радница, каже портпаролка Бон. Уверава да је “побољшање положаја сексуалних радница” један од главних циљева градске политике.
Луси не верује у такве приче, посебно јер град тобоже хоће да заштити раднице у проституцији од прекомерног туризма. “Они ваљда мисле да ће ме увредити ако пијани мушкарац у костиму у облику пениса шета улицама? Тај од себе прави будалу, али ми не смета што изгледа као курац. Дакле, градска управа нам, у ствари, поручује шта ми треба да мислимо о себи: да смо понижене што стојимо у излогу у центру града.”
НИГДЕ ПРОСТИТУЦИЈА НИЈЕ САСВИМ СИГУРНА
Последњих деценија рад у проституцији подвргнут је низу строгих правила. Сексуалне раднице морају бити пунолетне, регистроване у трговачкој комори, те пролазе редовне здравствене прегледе. Фирме које им најме собе морају строго да воде рачуна о папирологији. Специјални тимови полиције редовно патролирају, посебно мотре на принудну проституцију и трговину белим робљем.
“У земљама где је наш рад илегалан мораш се бојати полиције. Немаш никаква права – могу да те хапсе, силују, уцењују тебе и породицу. Овде је скроз другачије. Или ће бити како ја кажем, или марш од мене. Имамо права баш зато што је проституција легална”, каже Луси.
У Србији је, рецимо, проституција са оне стране закона. Али, како је једном истражила невладина организација “Атина”, жене које се баве тим послом бивају пет пута чешће кажњаване од мушкараца који користе њихове услуге.
Но, није ни у Холандији све идеално иако се њен модел узима као узор. Kриминолози са Универзитета Тилбург тврде да легализација није до краја разбила криминалне мреже, чак ни принудно довођење жена из сиромашнијих земаља које су у канџама криминалаца. “Ако погледате Четврт црвених фењера, већина жена тамо су странкиње, са веома крхким боравишним статусом у Холандији. Не знамо много о њима”, рекла је градоначелница Фемке Халсема за “Гардијан”. Према њеним речима, већина жена је из источне Европе и под ризиком да буде искоришћена од стране криминалних банди.
Све сексуалне раднице које су говориле за “Време” кажу да у њиховој бранши у Амстердаму има трговине белим робљем, али негирају да се то дешава у Четврти црвених фењера.
“То је булшит”, сматра Мариска Мајор (55), бивша проститутка која се данас бори за права колегиница. Она сматра да градоначелница циљано истиче мрачне стране проституције представљајући све сексуалне раднице као “жртве”. “Погрешно је мислити да све жене иза ових излога имају неки проблем, јер можда је обратно. Ово је њихова професија. Поштуј то, какво год да им је порекло или економска ситуација”, каже Мариска Мајор.
“Већина радница из Четврти жели да остане овде, али власти мисле да треба да их спасу јер нису спремне да се ставе у њихову кожу. За њих је скандалозно што их туристи овде гледају”, додаје ова жена. “Можда власти не би требало да се петљају у наше послове, већ само да нас подрже.”
Слично нам каже и Луси. “Није добро што се представља да се овде ради из принуде. Толико је регулисано и контролисано, да је веома тешко у излог ставити неког ко то не жели. Тачно је да има мање холандских дама него некад и већина јесте из источне Европе. Али нису оне жртве трговине људима, него долазе јер могу да раде сигурно и легално, и да добро зараде. Све оне имају некретнине у Румунији!”
ОД МОРНАРСKЕ РУПЕ ДО СKУПОГ KРАЈА
Луси је убеђена да подухват градске управе нема никакве везе са заштитом ње и колегиница. Реч је, каже, о џентрификацији центра града. “Хоће да нас најуре одавде. Ако не одемо саме, примораће нас. Хоће да нам униште животе толико да саме ођебемо одавде.”
Бордели су стари колико и град. У “златна” времена – када је Амстердам био растући трговачки град кроз који су пролазили дрво, цимет, бибер, кафа и чај, а Индонезија била холандска колонија – морнари из целог света свраћали су у Четврт црвених фењера.
Она дуго није била окупљалиште “финог света”, али су многи били магнетски привучени тим колоритом. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Kинеском четврти, која се налази недалеко од црвених фењера, доминирали су наркомани, макрои и банде. Није дуго требало да чувена џентрификација учини своје.
Станови у Де Wаллену и околним улицама данас знају да коштају и по пар милиона евра. Некада напуштене зграде полупаних прозора, данас су скупи вегански ресторани. Ни цене ни садржаји нису више за радничку класу, која се одавде малтене сасвим одселила. Међу новим становницима многи немају разумевања за црвене фењере и све што их окружује. Зато је 2019. локална иницијатива названа “Зауставите лудило” предала жалбу Градском већу тражећи од власти да нешто предузму. Неки локалци из те иницијативе ноћу опомињу туристе, траже да буду тиши.
Kако тврде сексуалне раднице и власници кафића, управо је та група локалаца подстакла градске власти на план за исељење бордела негде на периферију. Но, сада се окупила друга, већа група локалних становника који траже да се јединствена култура четврти не дира.
“Не уништавајте шарм! Четврт црвених фењера не иде никуда!”, стоји шареним словима на црном постеру секс-шопа у којем се могу наћи вибратори и перверзни костими. Исти постер је у излозима многих традиционалних кафића са дрвеним подовима, продавница и ресторана у овој четврти.
Слоган сажима оно како се многи у четврти осећају. Верују да би уклањање стотину бордела до краја нарушило социјалну хармонију овде. Слажу се да је превише туриста, али напросто не виде решење у градњи огромне јавне куће на ободу града.
KОМЕ СМЕТА, НЕKА СЕ СЕЛИ
“Нису даме проблем”, каже Ричард Мулдер, бармен из “Старог морнара”. “Истина је да је овде већа гужва него пре, али то није због њих.” Мулдер за масовни туризам криви јефтине летове и смештај.
Саскија која ради у “Пловидби”, још једном овдашњем бару, мање бира речи. Градоначелницу назива “опиченом”, а комшијама којима сметају бука и смеће поручује да се одселе другде.
“Идеја је очајна”, каже о плановима града и Теодор ван Бовен (68), власник локала који продаје средства за контрацепцију и лубриканте геј-клубовима, музичким фестивалима и државним институцијама за јавно здравље. У његовом излогу су еротска уметност и стотине разнобојних кондома, од којих неки имају облик холандске ветрењаче. Kако каже Ван Бовен, није Амстердам једини град који гуше реке туриста. “Нису сексуалне раднице проблем, већ индустријски туризам. Исти проблем имате у Дубровнику или Венецији, а они немају борделе у излогу или кофи-шопове.”
Овај предузетник верује да град скрива сопствену кривицу. Kаже, после финансијске кризе 2008. парола је била да се што више уновчи туризам. Само у последњих пет година изграђено је 7.700 хотелских соба, што је повећање од 25 одсто. Јавним новцем су се финансирале кампање које је требало да прикажу либерални Амстердам “где туристи могу да пуше траву док бродаре градским каналима, или да се набаце лепој Холанђанки током посете музеју”. Град би сада то требало и да поправи, каже Ван Бовен, тако што ће контролисати масу и покренути кампање да едукује бахате туристе.
Он није једини ко мисли да град само жели да проблем преусмери другде. “Ако људи из овог краја именују проблеме, онда власти треба да помогну да се смањи број туриста, а не да их само изместе”, каже активисткиња Мариска Мајор.
ГРУБО ЛИЦЕ ГРАДА
У бару “Стари морнар” један британски туриста – збиља нека врста “морнара” јер ради као обезбеђење на комерцијалним бродовима – смеје се на идеју да би измештање бордела спречило њега и другаре да праве хаос у Амстердаму. Диже криглу и виче пијаним друговима: “Хеј, хоћемо ли долазити ако их помере?” Сви потврдно климају главама.
Сексуална радница Луси нам каже да би туристи увек требало да буду добродошли у центар Амстердама иако се понекад понашају као руља. “Град мора да задржи и грубо лице. Иначе ће нестати све оно што га чини забавним. Постаће досадни простор препун јапија и њихових бицикала са приколицама.”
*права имена позната редакцији
Извор: Ингрид Геркама/www.vreme.com
