Pitanja tradicionalne porodice, dece i rodnih identiteta postala su okosnica nemačke politike u kojoj se svi svrstavaju u dva tabora – leve liberale i konzervativce. Baš poput pitanja da li bi majke i dalje trebalo nazivati majkom ili „porođajnom osobom“, žučne podele je izazvao i predlog nemačke vlade da uvede Zakon o rodnom samodeklarisanju, koji bi trebalo da izuzetno pojednostavi proceduru promene rodnog identiteta. Ono što je očigledno jeste da iz kulturološkog rata levih liberala i konzervativaca trenutno na evropskom tlu profitiraju desničari. I to oni najradikalniji.
Nemačku ovog leta zadesio je svojevrsni politički zemljotres. Najpre je po prvi put na funkciju šefa jednog malog istočnonemačkog okruga izabran kandidat desničarske Alternative za Nemačku (AfD), a potom je sedam dana kasnije kandidat AfD-a po prvi put osvojio mesto gradonačelnika jednog gradića. Iako je ovo bilo očekivano uzimajući u obzir dominantno desničarsko raspoloženje glasača na istoku Nemačke, ovaj uspeh AfD-a su ostale parlamentarne stranke, ali i dominantni mediji, shvatili kao katastrofični zemljotres. Štaviše, ljuljanje političkog tla i dalje traje, budući da se uzlazni trend popularnosti AfD-a nastavio i beleži rezultat i do 23 odsto biračkog tela.
Međutim, dva događaja verovatno najslikovitije opisuju zaoštrenost političke klime u Nemačkoj u kojoj se cela javnost deli na dva politička tabora. Dva tabora koja „ratuju“ zbog brojnih tema među kojima se ističu pitanja tradicionalne porodice, dece, rodnih identiteta i prava seksualnih manjina.
Prvi se dogodio samo dan pošto je kandidat AfD-a izabran na funkciju administratora okruga Zonenberg u pokrajini Tiringija. Na društvenim mrežama je osvanuo video-snimak na kojem se vidi kako jedan muškarac iz automobila iznosi propagandne balone AfD-a i deli ih deci u vrtiću.
Štaviše, na snimku se vidi kako je na automobilu velika nalepnica „Dobrovoljni pomagač za deportacije“, dok je muškarac ošišan do glave koji deli balone, obučen u bermude u bojama Nemačkog rajha (crno-belo-crvena trobojka) i majicu na kojoj je natpis „Opet sa Vermahtom“. Ukratko, na jednom mestu je ikonografija nemačkog radikalnog desničara, koji veliča tamnu stranu nemačke istorije i bori se protiv stranca, u bliskom kontaktu sa decom predškolskog uzrasta.
Drugi događaj se dogodio nekoliko dana ranije u gradskoj biblioteci u Minhenu gde je za decu organizovano čitanje slikovnica, pri čemu su glavni govornici bili dreg kraljica Viki Vojaž i dreg kralj Erik Big Klit, dok je transseksualna trinaestogodišnja književnica Julana Glajzenberg otkazala svoje učešće zbog pretnji koje je dobila.
Kao nikad ranije, čitanje knjiga u biblioteci u Minhenu je izazvalo uzbuđenje javnosti. I to ne samo zbog toga što su čitane knjige i prikazivani slajdovi o dečacima u haljinama, princezama koje se ljube i kako je jedan dečak otkrio da je zapravo devojčica, već i zbog tog što su govornici bili našminkan muškarac obučen u ženski kostim i žena obučena u muški kostim, pri čemu joj umetničko ime na engleskom znači „veliki klitoris“.
Budući da su publika deca do desetak godina, salve kritika su sadržale primedbu da je sve to pokušaj „indoktrinacije ranom seksualizacijom“, iako dreg umetnost i aktivizam nema velikih protivnika u nemačkom društvu.
Rat dva tabora
Ova dva događaja zapravo najslikovitije opisuju raspolućenost nemačkog društva ali i političke scene u kojima se vodi takozvani rat kultura ili ideološki rat između konzervativaca i levih liberala, nalik onom u Sjedinjenim Američkim Državama. Rasprava je uvek do krajnje mere polarizovana, a sagovornici isključivi i agresivni u svakoj razmeni mišljenja uz nezaobilazno nipodaštavanje onih koji imaju suprotno mišljenje.
Prvim taborom – zeleno-levo-liberalnim – dominiraju nemački Zeleni, ali i dobar deo Levice i deo Socijaldemokratske partije (SPD), potom brojne ličnosti naklonjene ovoj ideologiji među kojima i radikalni levičari, kao i većina etabliranih dominantnih štampanih i elektronskih medija koji često nekritički podržavaju političke predloge Zelenih. Tu se naročito ističe prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD.
Drugim blokom – populističko desničarskim – dominira AfD, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), ali i dobar deo liberala (FDP) i Hrišćansko-demokratske unije (CDU), naročito oko lidera Fridriha Merca. Tu su i mediji korporacije „Aksel Špinger“, poput najtiražnijeg tabolida „Bild“, ali i brojni novi alternativni desničarski mediji, kao i konzervativne javne ličnosti, od onih umerenih do onih koje su deo neonacističke scene.
Premda ima onih koji ne pripadaju ovim taborima, cela Nemačka je u senci rata ova dva suprotstavljena bloka u kojem svaki pokušava da ostvari dominaciju i da poništi vrednosti ovog drugog, ali i svakog ko nije sa njima. Pa tako zeleno-levi optužuju desničare da su neonacisti ili fašisti, dok desničari optužuju Zelene da su „stranka zabrana“ koja hoće da promeni tradicionalni život Nemaca pa i samu tradicionalnu porodicu. I u jednoj i u drugoj tvrdnji ima donekle istine, ali umereno sagledavanje stvarnosti, čini se, nije prihvatljiva strategija ni za jednu od strana.
„Dan porođajne osobe“
Pa se tako nemačka javnost dugo bavila time da li im ministar poljoprivrede iz redova Zelenih nameće zabranu da jedu više od 10 grama mesa dnevno. Ništa manju polemiku nisu izazvale i pitanje rodno senzitivnog jezika, te da li bi trebalo slaviti Dan majki i Dan očeva ili je pojam majka isuviše „neinkluzivan“. Drugim rečima, da li bi ga trebalo nazvati „Dan porođajne osobe“, kako bi taj izraz bio „inkluzivan“, na primer i za trans muškarce, to jest biološke žene koje se rodno osećaju i predstavljaju kao muškarci.
Svojevrsnu eksploziju neprijateljstva između dva tabora izazvalo je otkriće na društvenim mrežama da je jedan katolički vrtić u okolini Fulde obavestio roditelje da deca neće, kao što je to dosad bilo uobičajeno, praviti male rukotvorine za mame i tate, povodom Dan majki i Dana očeva. Obrazlažući to da „konstalacije majka-otac-dete nije više norma u današnjoj porodici“, rukovodstvo vrtića je istaklo da je „u današnjem svetu u kome različitost postaje sve važnija, želimo da damo primer i nikoga ne isključujemo“.
Burna reakcija javnosti i nadležne biskupije dovela je do izvinjenja rukovodstva vrtića, ali sukob se nije umanjio. Štaviše, zaoštrio se kada se na društvenim mrežama brzo proširio video-snimak šefice Zelenih Rikarde Lang u kojem se ona na partijskom kongresu navodno zalaže za ukidanje Dana očeva, nazivajući ga „devijantnim“ i zagovarajući da bude preimenovan u „Dan ljudi“. Premda je utvrđeno da je u pitanju lažni snimak kreiran korišćenjem veštačke inteligencije, mnoge pristalice desnice i dalje veruju da je ona to zaista i rekla.
Zakon o rodnom samodeklarisanju
Baš poput pitanja da li bi majke i dalje trebalo nazivati majkom ili „porođajnom osobom“, žučne podele je izazvao i predlog nemačke vlade da uvede Zakon o rodnom samodeklarisanju, koji bi trebalo da izuzetno pojednostavi proceduru promene rodnog identiteta. Kritičari su uočili da se u nacrtu ovog zakona striktno vodilo računa da se na navede izraz majka ili izraz otac, već je to uvek navedeno opisno kao, na primer, „osoba koja je rodila“.
Međutim, srž polemike je bilo to što nacrt zakona predviđa da bi svako stariji od 14 godina mogao jednom godišnje da promeni svoj rodni identitet „samoopredeljivanjem“ u matičnoj službi. Promena rodnog identiteta ne znači neminovno i promenu pola pa tako biološki muškarac može da se samoidentifikuje kao žena i time svi imaju obavezu da ga tretiraju kao ženu.
Uprkos tome što je u Nemačkoj uveden i treći pol kao način identifikacije, kako bi se u dokumentima polno identifikovanje promenilo iz, na primer, žensko u muško, neophodno je da transrodnoj osobi to odobri sud i to tek ako ima stručno mišljenje dva medicinska veštaka, najčešće psihijatra koji utvrđuje rodnu disforiju, to jest poremećaj rodnog identiteta. Cela procedura iziskuje i troškove od nekoliko hiljada evra. Predlog novog zakona sve to uprošćava na običnu posetu opštinskom službeniku.
Osim toga, u nacrtu zakona se navodi i da se „obraćanje trans-osobama na drugačiji način nego što one žele, čak i ako su one to ranije bile, može biti kažnjeno kaznom do 10.000 evra u skladu sa „zabranom otkrivanja (prethodnog identiteta)“. Prethodni identitet trans-osobe bi bio nedostupan čak i policiji i pravosudnim organima.
Uprkos tome što je ovaj zakon bio jedno od prvih obećanja tročlane vladajuće koalicije i njihov pokušaj da pokažu svoje jedinstvo i predanost liberalnim vrednostima, ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem čelu je kadar SPD-a povukao je predlog zakona iz procedure. Razlog leži u strahovanju da bi osumnjičeni kriminalci promenom imena i rodnog identiteta mogli da izbegnu sudsko gonjenje i kaznu, jer ni pravosuđe ne bi smelo da razotkrije njihov prethodni identitet.
Prethodno je i Nemačka asocijacija menadžera sauna digla glas protiv ovog zakona, tražeći od vlade da im omoguće da smeju da primene svoja pravila o ulasku u saune. Suštinski, menadžeri sauna se bore za to da imaju pravo da u saune namenjene samo za žene ne primaju trans-žene, koje još imaju muške polne organe. Oni smatraju da će im posao biti uništen, tvrdeći da većina njihovih korisnica neće želeti da sede nage u sauni u kojoj je i biološki muškarac, uprkos tome što se izjašnjava kao žena.
Širom Evrope ista tema i isti profiter
Pitanje ulaska trans-žena u saune namenjene isključivo ženama postala je tema žučnih polemika i u susednoj Austriji u kojoj se u političkim talk-show TV emisijama nedeljama raspravlja o „sudaru“ prava transseksualaca sa pravilima u saunama.
Malo je reći da su konzervativni ali i radikalno desničarski političari sve učinili da se predstave kao branioci porodice i porodičnih vrednosti, a ovu drugi kao branioci liberalnih vrednosti i prava.
Kada je bilo reči o pomenutom čitanju literature deci u minhenskoj biblioteci, AfD je čak objavio i plakat sa napisom „Ruke dalje od naše dece! Zabraniti rodnu propagandu“, uz sliku koja je nekima zaličila na antisemitske karikature iz vremena nacizma. Jedino ovog puta u negativnom kontekstu nije prikazan Jevrejin koji otima novac Nemcima već muškarac našminkan i obučen u žensku garderobu kako se prikrada da zgrabi dečaka.
Da se politička borba u Nemačkoj ali i širom Evropske unije uveliko prelama i preko pitanja rodnog identiteta i prava transrodnih osoba, svedoči i nastojanje mnogih evropskih zemalja da donesu zakone koji će omogućiti transrodnim osobama da lakše i pravno promene svoj rodni identitet u zvaničnim dokumentima, kao što su pasoš, zdravstvena knjižica ili vozačka dozvola.
Nakon nekoliko zemalja, među kojima su Malta, Španija i Irska, u pripremu i debatu o predlogu zakona o „rodnom samodeklarisanju“ krenule su mnoge zemlje kontinentalne Evrope, poput Finske i Holandije. Slične kontroverze i žučne političke debate su se dogodile i u Španiji, gde je krajnje desničarska stranka Voks nastojala da se predstavi kao „branilac tradicionalne porodice“ pa je podnela i zahtev da Ustavni sud Španije obori usvojeni zakon. Dok se čeka odluka suda, u Španiji su bili nezadovoljni i predstavnici sa ideološke levice.
Predstavnice feministkinja su istakle da će zbog prava na rodno samodeklarisanje u povećanom riziku biti žene, jer će to omogućiti muškarcima predatorima da imaju pristup prostorima koje su namenjene isključivo ženama, poput toaleta, tuš kabina, sauna i svlačionica. I predstavnici LGBT zajednice su se žalili što vladajuća koalicija nije omogućila i neutralni rod za nebinarne osobe, koje se ne identifikuju ni kao muškarci, ni kao žene.
Međutim, i Voks, baš kao i AfD u Nemačkoj, sagledani su kao trenutni pobednici debata o ovakvim temama. Ono što je očigledno jeste da iz kulturološkog rata levih liberala i konzervativaca trenutno na evropskom tlu profitiraju desničari. I to oni najradikalniji.
